BEOGRAD, Predstavnici MMF-a razumiju da je, iz političkog ugla gledano, povećanje zarada opravdano. MMF nije izričito protiv povećanja plata, samo ih interesuje da li je to ekonomski realno.
“O tome će se tek razgovarati i konkretne računice će se čuti narednih dana. Činjenica je da novca u budžetu nema i to je konstatovano u razgovorima sa MMF-om. Njihov zahtev je da minus u državnoj kasi ostane u planiranim okvirima i da se ne povećava”, saznaje Politika.
Jedan od učesnika pregovora sa MMF-om kaže da se kao kao jedna od mogućih opcija kao moguća opcija, spominjao rebalans budžeta.
“ Ako ne očekujete veće poreske prihode, a planirate neku stavku da povećate, onda morate da menjate Zakon o budžetu. Negde mora da se „uštine”, da bi se na drugom mestu dodalo” objašnjava sagovornik Politike.
Drugo rješenje može da bude povećanje nekih poreskih stopa, ali da politička odluka o tome tek treba da se donese.
Dr Rajko Kosanović, član Radne grupe za reformu penzijskog sistema, smatra, međutim, da se penzije ne mogu usklađivati samo s rastom zarada u javnom sektoru, već sa ukupnim rastom plata u Srbiji.
On, takođe, smatra da je nedopustivo da usklađivanje s zaradama bude oročeno samo do oktobra 2012. godine otkada bi penzije trebalo da počnu da prate rast troškova života.
To su osnovna pitanja o kojima će predstavnici Saveza samostalnih sindikata Srbije razgovarati do kraja nedelje s predstavnicima MMF-a, potvrdio je Kosanović za „Politiku”.
On ističe da će se od ove međunarodne finansijske institucije zatražiti objašnjenje šta čine zarade u javnom sektoru.
“Da li se one odnose samo na plate onih koji novac dobijaju iz budžeta, a takvih je oko 463.000 ili i na sva javna preduzeća. Šta god dobili kao objašnjenje mi ćemo ostati pri svome da penzije treba da prate rast zarada uopšte i da bi švajcarska formula prema kojoj se prinadležnosti usklađuju 50 odsto sa rastom zarada i isto toliko s troškovima života, bila najbolja za srpske penzionere”,objašnjava Kosanović.
On kaže da ostaje nejasno zašto se opet otvara pitanje šta je „javni sektor” kada je nedavno iz Ministarstva finansija došlo tumačenje da je riječ samo o državnim činovnicima, a ne i radnicima u javnim preduzećima.
Definisati model penzija
Ono na čemu će se posebno insistirati je da prosječna penzija kako god se bude usklađivala ne smije da padne ispod 60 odsto prosječne plate, kao i da najniža penzija ne može biti ispod 25 odsto prosječne zarade.
Upitan šta ako MMF ostane pri stavu da penzije ipak prate rast samo zarada u javnom sektoru, Kosanović kaže, da će im biti predočeno da to nije dobro ni za penzionere ni za one koji spadaju u javni sektor. Ukoliko penzije iz nekog razloga ne budu mogle da se povećavaju, to znači da ni zaposlenima u javnom sektoru neće moći da rastu zarade, a to im se ni malo neće dopasti.
Kosanović vjeruje da MMF neće tražiti posebna objašnjenje zašto je neprihvatljivo da se penzije od 2012. godine usklađuju samo s rastom troškova života. Shvatiće, uz dodatne analize, da to nije održivo ni na srednji, a kamoli na dugi rok.
Kada je riječ o delu reforme penzijskog sistema koji se odnosi na beneficirani radni staž, MMF-u će biti predočeno da je tu urađeno dosta u smislu da su u velikoj mjeri pooštreni uslovi pod kojima neko može ubuduće imati ovu vrstu beneficije.
“Beneficirani radni staž ne može više imati, primera radi, sekretarica u MUP-u, već samo oni za koje se utvrdi da zaista rade pod teškim uslovima”, naglašava Kosanović.
Ono na čemu Srbija mora da poradi jeste znatno povećan stepen naplate doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje kako bi se smanjilo dosadašnje izdvajanje koje iznosi oko 46 odsto ukupnih sredstava iz budžeta, što je previše.
Posebno će se insistirati na jasnom definisanju invalidskih penzija. Po važećem zakonu pravo na invalidsku penziju imaju samo oni za koje se utvrdi da su stopostotni invalidi, što po Kosanoviću nije u redu.
Potrebno je revidirati zakon u tom dijelu i omogućiti i onima koji su zaista bolesni da im se prizna smanjena radna sposobnost. Politika
