Najčešći oblici “sajber kriminala” u Srbiji

BEOGRAD, Najizraženije pojave “kompjuterskog kriminala” u Srbiji su povreda prava intelektualne svojine, zloupotrebe platnih kartica i internet pedofilija, rečeno je Tanjugu u Posebnom tužilaštvu za borbu protiv visokotehnološkog kriminala.
 Od ukupnog broja predmeta, najviše njih se odnosi na povredu prava intelektualne svojine, odnosno pirateriju, a za sprovođenje Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa protiv visokotehnolškog kriminala neophodni su timovi stručnih kadrova, tvrde sagovornici Tanjuga.
 Zamenik posebnog tužioca za borbu protiv visokotehnološkog kriminala Radoje Gvozdenovih rekao je da u slučajevima neovlašćene distribucije diskova oduzimano i po više hiljada njih, i to na licu mesta, ali i u stanovima gde su štampani.
 Gvozdenović je istakao da je pirateriju, a posebno uličnu, moguće suzbiti, ali da je potrebna bolja saradnja sa nedavno formiranim Odeljenjem za borbu protiv visokotehnološkog kriminala pri Službi za borbu protiv organizovanog kriminala (SBPOK), kao i više stručnih kadrova u Ministarstvu unutrašnjih poslova.
 Predsednik Nadzornog odbora u Udruženju sudskih veštaka za informacione tehnologije (IT veštak) Gojko Grubor navodi da je pored piraterije, veoma zastupljena zloupotreba platnih kartica, kao i razmena dečje pornografije putem interneta jer su posetioci “sumnjivih” sajtova deca koju je lako prevariti.
 Grubor je dodao da je krađa pinova sa platnih kartica čest oblik visokotehnološkog kriminala kod nas, navodeći da banke često zbog sopstvenog kredibiliteta ne govore o tome, ali da je to veliki problem i u drugim državama u kojima hakeri uglavnom skidaju manje sume novca sa više kartica kako prevara ne bi mogla biti odmah uočena.
 Gvozdenović je objasnio da Tužilaštvo nema nadležnost da procesuira predmete koji se odnose na internet pedofiliju, krivična dela protiv polnih sloboda i zloupotrebu platnih kartica, a u protekloj godini bilo je 86 predmeta “sajber kriminala”, kojima su obuhvaćene 103 osobe, a podneto je i 11 optužnica.
 “Veliki problem u kažnjavanju dela ‘kompjuterskog kriminala’ je
nedostatak ljudi u Odeljenju za borbu protiv visokotehnološkog kriminala, jer je za taj posao neophodan tim stručnjaka”, smatra Grubor.
 Prema njegovim rečima, problem je i u tome što državni organi nemaju dovoljno sredstava da se digitalni forenzičari adekvatno plate jer je njihov posao izuzetno odgovoran i zahtevan.
 Najvažnije je, kako je tvrdi, imati dobar forenzički alat kojim se utvrđuje krivično delo na digitalnom mestu zločina da bi forenzičari mogli prikupiti validne dokaze za pravosudne organe.
 Naši stručnjaci u oblasti informacionih tehnologija (policijaci, sudski veštaci, sudije, ali i studenti) prošli su praktičnu obuku istraživanja “sajber kriminala” kroz radionice “Pako programa” koji sporovodi Kancelarija Saveta Evrope, a čiji su sertifikati veoma cenjeni i u policijskim službama drugih zemalja.
 Kada je u pitanju prepoznavanje upada hakera u računarsku mrežu, Grubor je objasnio da pokazatelji mogu biti usporavanje rada računara, ali i uključivanje alarmnog signala kada netipičan sistem podataka “upadne” u mrežu i blokira određene portove.
 On je dodao da je uobičajena pojava da hakeri prikupljaju podatke iz računara “klijenata” preko virusa “trojanca” koji ulazi u sistem računara kroz zanimljive reklame, razne zanimacije, igrice i na taj način krade “aj pi” (IP) adresu korisnika.
 Zaprećena kazna za povredu prava intelektualne svojine je od tri meseca do pet godina, a koliko zaista dobijaju počinioci tog krivičnog dela zavisi od prakse sudova i njihove procene, rekao je Gvozdenović, dodajući da je prošlo malo vremena da bi se moglo govoriti o efektima tih kazni.
 Međutim, Grubor misli da su kazne za “kompjuterski kriminal” minimalne i zanemarljive i da je malo slučajeva procesuirano i dovedeno do kraja.
 Internet, koji sve više mladih koristi kao virtuelni način komunikacije, postaje pogodno sredstvo da trgovci ljudima vrbuju mlade žene, i to najčešće nuđenjem posla u inostranstvu, a žrtve sve češće postaju i maloletnici. Tanjug