BEOGRAD, Narodna banka Srbije, uz konsultacije sa bankama, sagledava mogućnosti za smanjenje stope obavezne rezerve. Udar krize bankarski sektor u Srbiji izbjegao je upravo zahvaljujući konzervativnoj politici centralne banke. Međutim, ono što je u jednom trenutku bila prednost, sada je, po mišljenju bankara, nedostatak koji destimuliše rast.
Zato se najava da će centralna banka postepeno smanjivati obaveznu rezervu, tumači kao potrebna i dobra mjera. Trenutno banke na ime obavezne rezerve izdvajaju 40 odsto ili 45 odsto svojih deviznih depozita.
Na pitanje, mogu li ti „oslobođeni“ dinari i devize bankama da ugroze makroekonomsku stabilnost, u NBS odgovaraju da se smanjivanje stope obavezne rezerve neće desiti preko noći. Planirano je da relaksacija monetarne politike bude sprovedena postepeno, u narednih godinu dana.
„Uz to, treba imati u vidu da je, zbog brojnih izuzetaka, efektivna stopa obavezne rezerve niža, odnosno da je kod nekih banaka niža i od 10 odsto, a kod nekih viša i od 40 odsto, što zavisi od strukture njihovih plasmana i izvora. Dobar primer je zaduživanje banaka u inostranstvu. Konkretno, od 1. oktobra 2008. godine do danas bankarski sektor se neto zadužio u inostranstvu za 1,5 milijardi evra, na šta, zbog oslobađanja, nije plaćen nijedan evro“, ističu u centralnoj banci.
I bankari potvrđuju da je zbog nekih izuzetaka, gdje spada zaduživanje banaka u inostranstvu, na koji se ne primjenjuje obračun obavezne rezerve, stvarna stopa izdvajanja na nivou bankarskog sektora niža od 45 odsto. Ali, bez obzira na to, podržavaju najavljeni potez NBS i postojanje jedinstvene stope. Posljedice ove mjere, osim banaka, osetili bi i njihovi klijenti.
„Smanjenje stope rezervi na devizne depozite povoljno bi uticalo na smanjenje troškova kod banaka i smanjenje deviznih kamatnih stopa. Istovremeno, biće ukinuti i neki izuzeci od obračuna rezerve, pa je moguće da će određena vrsta novih kredita biti i nešto skuplja“, kaže Zoran Petrović, zamenik predsjednika Izvršnog odbora „Rajfajzen banke“.
Osim što će biti oslobođen dio novca banaka, koji je sada u deviznim rezervama, i što će tržište postati likvidnije, efekat mjere je i taj što će banke primjenom jedinstvene stope, jednostavnije i transparentnije računati trošak izvora kreditiranja.
Da li će krediti biti jeftiniji za krajnjeg korisnika zavisi od konačnog procenta umanjenja obavezne rezerve, koji još uvek nije poznat. Na pojeftinjenje krajnje cijene kredita, osim niže obavezne rezerve, utiče u velikoj mjeri i kreditni rizik klijenta. Pored toga, kažu bankari, na dalje smanjenje kamatnih stopa uticaj će imati i kretanje troškova kreditnog rizika, a nije zanemarljiv ni uticaj konkurencije među bankama.
Računice pokazuju da od ukupnih deviznih rezervi koje su trenutno oko deset milijardi evra, blizu tri milijarde su od „blokiranih deviza“ banaka. Od te sume, oko 2,4 milijarde evra su rezerve koje banke polažu od devizne štednje, gdje se obračunava stopa od 40 odsto, a ostatak je po drugim osnovama.
Ipak, koliko god da je sazrelo vrijeme za smanjenje obavezne rezerve bankama, NBS će morati da bude oprezna prilikom sprovođenja ove mjere, kao i da je sprovodi postepeno. Ovaj oprez neophodan je pošto ne postoji garancija da će taj višak novca koji će biti vraćen bankama biti plasiran privredi i građanima.
Blic
