SARAJEVO – Biće potreban napor da bi se privuklo više stranih ulaganja u BiH, unaprijedila efikasnost javnog sektora, a posebno preduzeća u državnom vlasništvu, poručila je danas u Sarajevu direktor Evropske banke za obnovu i razvoj /EBRD/ Manuela Nesl.
„Moraće proteći vrijeme da bi BiH prošla kroz tu tranziciju, a mnogo je toga vezano za produktivnost”, rekla je Neslova.
Ona je konstatovala da su potrebna i ulaganja u digitalizaciju i automatizaciju privrede kako bi podržali bolje poslovanje malih i srednjih preduzeća, te kako bi BiH trgovala sa svojim partnerima u regionu, ali i zapadnoj Evropi.
EBRD je danas u Centralnoj banci BiH predstavila svoj godišnji izvještaj o tranziciji za period 2023. do 2024. godine “Tranzicije velike i male”, gdje se govorilo o radnom dokumentu o konvergenciji država zapadnog Balkana prema standardima zapadne Evrope i EU.
Odgovarajući na pitanje da li je Republika Srpska uskraćena za saradnju sa EBRD-om zbog sankcija njenim zvaničnicima, Neslova je rekla da EBRD pomno prati ono što se dešava na političkom polju vezano za sankcije.
“Kao međunarodna finansijska institucija imamo obaveze da se pridržavamo tih sankcija. Ne pratimo samo sankcije SAD i EU, nego zvaničnu listu UN i donekle prilagođavamo svoje projekte. Blisko sarađujemo sa EU, ali i sa SAD i uvijek smo oprezni po pitanju toga kako se naša sredstva troše”, rekla je Neslova.
Ona je napomenula da kao međunarodna ustanova ne žele imati posla sa preduzećima koja su u rukama politički eksponiranih lica.
“To ne znači da ćemo zaustaviti raditi u Republici Srpskoj, kako je o tome ranije pogrešno izvještavano. Nastavljamo podržavati cijelu BiH, posebno vezano za infrastrukturu i zelenu tranziciju, ali smo vrlo oprezni po pitanju toga s kim i kako želimo sarađivati, jer mi u tom procesu želimo najbolje za BiH”, poručila je Neslova.
Predstavnik EBRD-a Aleksander Plehanov je konstatovao da je mnogo posla bilo ove godine vezano za izazove zelene tranzicije, naglasivši značaj ključnih sirovina koje su neophodne za zelenu i digitalnu tranziciju i kako privrede mogu imati korist od povećane potražnje za ovim materijalima, što podrazumijeva privlačenje ulaganja i stručnosti, često i stranih ulaganja i strane ekspertize.
Plehanov je napomenuo da su, takođe, govorili o značaju unapređenja “zelenih vještina” u skladu sa zelenom tranzicijom, što je teško uraditi, ali je od suštinskog značaja.
On je rekao da ljudi moraju generalno vidjeti koja je to korist od zelene tranzicije, ali je za sada podrška naroda nedovoljna.
“Bitno je pokazati im koje su to koristi od smanjenja zagađenja i koliko je bitno raditi na zelenoj tranziciji, jer je prašina od uglja nešto što je veoma opipljivo. Kada dođete na zapadni Balkan iz Londona onda zaista osjetite da se mnogo toga mora uraditi”, zaključio je Plehanov.
Plehanov je naglasio da je pozitivna strana koja je vidljiva iz ankete provedene po domaćinstvima, da su ljudi u regionu i u BiH mnogo zadovoljniji svojim životom nego što su bili prije 15 do 20 godina. Srna
Komentariši