NOVI SAD, Sama najava privrednika da bi mogli osnovati stranku, a upravo to je namjera novoosnovanog Pokreta privrednika, izazvala je iznenađenje u dijelu srpske javnosti.
Iako u svijetu bogati ljudi često ulaze u tzv. visoku politiku – jer vlada uvjerenje da ako su bili sposobni da sebi stvore bogatstvo, znaće i da brinu o državi – kod nas najava da bi neko od “naših tajkuna” mogao da osnuje stranku svojih “kolega” i izađe na izbore neminovno nameće pitanje: šta oni to još hoće kada su im prethodne godine donjele toliko mnogo.
Vlasnik kompanije Todor, savjetnik vicepremijerke Verice Kalanović i jedan od osnivača Pokreta privrednika Mirko Todorović priznaje da su ga mnogi upitali što mu treba da ulazi u politiku i objašnjava da je privrednicima dogorelo do nokata i da je došlo vrijeme da izađu pred javnost s ogoljenom istinom.
Todorović kaže da “prvo moramo da raščistimo ko su to tajkuni u Srbiji. Nek jednom država kaže ko je to. Postoje lopovi, a uspješni biznismeni to nisu. Zašto nas uspješne privrednike, koji decenijama pošteno radimo i izvršavamo sve obaveze prema državi i zaposlenima, trpaju u isti koš?”
“Oni koji su do bogatstva došli zaobilazeći zakone imaju ime i prezime i neka se ona saopšte javno. Ovde je najlakše nesposobnim političarima da u sveopštoj bjedi i siromaštvu upiru prst u bogate ljude, a ovde su bogati i oni koji imaju malu radnju i 50.000 evra, što je daleko od pravog bogatstva”, smatra on.
Vlasnik Todora dalje kaže – “znam da nisam tajkun jer sam sve obaveze prema državi i radnicima uvijek redovno izmirivao. Mi smo radili po 30 godina da bismo vozili ‘mercedese’, a čime su oni koji se danas u njima vozikaju Srbijom svoje zaslužili?”
On objašnjava da su “političari i politika, zajedno s medijima, stvorili ambijent da su partijske odnosno državne funkcije rezervisane samo za jedan poseban sloj ljudi, a većina tih partijskih ćelija, skoro do vrha vlasti, jesu zapravo oni kojima je prvo zanimanje državni ili partijski posao. To je jedan od glavnih problema danas i to je za nas privrednike koji radimo i stvaramo ubitačno”.
“Stvorio se strašan jaz između birokratije, i to one u najgorem obliku te riječi, i ljudi koji rade i pune budžet ove države. U tom jazu najviše stradaju ne samo veliki, mali i srednji privrednici, već sami građani Srbije. Uz to ide beda koja je svuda oko nas, pa smo mi privrednici odlučili da ili ćemo preuzeti stvari u svoje ruke ili ćemo vlasti naterati da uvaži naše zahtjeve. To je bio razlog da osnujemo Pokret za preokret”, navodi on.
Todorović naglašava da “prosto nije istina da privrednici vladaju iz senke i da su oni ti koji upravljaju političarima. Mi se nismo organizovali da vodimo populističku politiku i nije nam cilj da osvojimo vlast. Mi jednostavno hoćemo da promovišemo nove ideje, da ljudima u Srbiji govorimo istinu a ona je mnogo surova”.
Pojavljivanje privrednika na javnoj sceni je prilika da objasne da nije sramota biti bogat ako radiš pošteno i da ako već puniš budžet treba da se i pitaš o sudbini države, navodi on.
“Da li je normalno da Novak Đoković ima 100 miliona dolara? Jeste jer ih je pošteno zaradio. Pa hajde da vidimo ko ovde kako i šta radi i koliko zarađuje, a ne da sve prozivamo i nabeđujemo. U ovoj državi postoji 400.000 malih i srednjih preduzeća čiji vlasnici pošteno rade”, kaže vlasnik preduzeća Todor i dodaje da “najbolje firme danas u Srbiji imaju naše partije – to su javna preduzeća naspram kojih je moj Todor malen”.
On, istovremeno, odbacuje kritike da dobri biznismeni i patriote žele da promjene društvo a račune imaju na egzotičnim ostrvima. Todorović objašnjava da možda neki imaju račune na egzotičnim ostrvima, ali da su oni manjina kojom se javnost već godinama bavi.
“A zapravo 98 odsto privrednika u Srbiji danas jedva sastavlja kraj s krajem i sasvim je logično da smo zainteresovani za sudbinu države jer je osećamo na svojoj koži”, kaže on i dodaje da “danas 98 odsto nas koji pošteno radimo grcamo u ovoj privrednoj situaciji, a svi se bave samo s onih dva odsto tajkuna koji kvare cijelu sliku i bacaju ljagu na nas”.
“Da smo mi age i begovi zašto bi želja svih bila da postanu političari ili da se domognu javnih preduzeća, a ne preduzetnici i radnici u privatnom sektoru? Mi punimo budžet, stežemo kaiš, otpuštamo radnike, a oni koji ga troše i ništa ne proizvode se množe. Javni sektor raste a privatni slabi jer mora na svojim leđima da nosi one koji radili – neradili imaju redovna primanja i ne razmišljaju o nelikvidnosti, zaduženjima…”, kaže Mirko Todorović. Dnevnik
Komentariši