NJUJORK, Norveški i kanadski funkcioneri kritikovali su odluku Švajcarske da obuzda rast svoje valute franka, pošto su se posljedice tog poteza vlasti u Bazelu osjetile na tržištima novca širom svijeta.
Norveška kruna je porasla prema evru pošto je Švajcarska narodna banka saopštila u utorak da će pribjegavati “neograničenom” trošenju sredstava kako bi spriječila pad vrijednosti evra prema franku ispod granice od 120 franaka za evro.
Taj potez je, kako piše njujorški ekonomski dnevnik „Vol strit džornal,“ natjerao investitore da se okrenu drugim valutama u privredama koje važe za fiskalno zdrave, a među prvima je tu bila Norveška.
Guverner norveške centralne banke Uistejn Ulsen upozorio je investitore da će jačanje nacionalne valute krune ugroziti ekonomiju te nordijske države tako što će smanjiti izvoz iz nje.
Oštar odgovor – moguće sniženje kamata – predstoji, ukoliko kruna nastavi da jača, rekao je Ulsen.
Federacija norveške industrije je, takođe, saopštila da rast vrijednosti krune izlaže norveške kompanije pritisku.
Kanadski ministar finansija Džim Flaerti rekao je da je “zabrinut” zbog odvažnog djelovanja Švajcarske na valutnom tržištu i da strepi da bi taj potez mogao ponovo podstaći tzv. monetarni rat.
Gvido Mantega, ministar finansija Brazila, velike latinoameričke zemlje u usponu, počeo je 2010. da govori o mogućnosti izbijanja “monetranih ratova” među zemljama koje nastoje da osiguraju svoj ekonomski rast tako što će snižavati vrijednost domaće valute.
Već mjesecima novac bježi u Švajcarsku i druge zemlje koje investitori procjenjuju kao bezbjedne u potrazi za utočištem za svoje fondove, dok se klone finansijske krize evrozone i ekonomskih nevolja Sjedinjenih Američkih Država.
Početkom avgusta evro je pao toliko da se gotovo izjednačio s švajcarskim frankom, a na početku 2010. vredio je 1,50 franaka.
Takva kretanja su, prema WSJ, najnoviji primjer bjega kapitala koji napušta posustale ekonomije – posebno američku i 17 država-članica evrozone – i odlazi ka privredama s bržim rastom kao što su kanadska i brazilska.
Ono što je zajedničko Norveškoj, Švedskoj, Japanu i drugim zemljama u kojima kapital traži utočište jeste visoki suficit bilansa tekućih plaćanja, što znači da se one manje oslanjaju na finansiranje iz inostranstva i zbog toga se čine sigurnijim investitorima.
No, najnovije uzmicanje Norveške stvara neizvjesnost kod investitora kuda tražiti utočište ukoliko tržišta ponovo budu nestabilna.
“Investitori se pitaju gdje će naći narednu sigurnu luku, ukoliko im se neka uskraćuje”, kazao je Tanos Papasavas, analitičar firme “Investek Aset Menadžment” iz Londona. Takođe je moguće da će naklonost investitora prema Švajcarskoj i Japanu ostati, posebno ukoliko intervencija iz Berna ostane bez rezultata, što mnogi očekuju da se dogodi pošto investitori i dalje žele da kupuju franak, zaključio je WSJ
1 komentar
Molimo Vas da pročitate sledeća pravila prije komentarisanja:
Komentari koji sadrže uvrede, nepristojan govor, prijetnje, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Nije dozvoljeno lažno predstavljanje, ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Molimo Vas da se u pisanju komentara pridržavate pravopisnih pravila. Komentare pisane isključivo velikim slovima nećemo objavljivati. Zadržavamo pravo izbora i skraćivanja komentara koji će biti objavljeni. Mišljenja sadržana u komentarima ne predstavljaju stavove poslovnog portala CAPITAL.ba. Komentare koji se odnose na uređivačku politiku možete poslati na adresu info@capital.ba
Kada se malo ponadamo da će se nešto desiti i da je počeo franak padati, pojavi se neki koji bi malo da piše o nečemu i da se pravi pametan odma nam kurs skoči, samo se u jendom slažem da je počeo monetarni rat, dabogda im se srušio sistem a i oni sa njim,