BANJALUKA, Od 175 uslova iz Evropskog partnerstva za BiH, domaće vlasti u potpunosti su realizovale samo proces vizne liberalizacije, dok su ostali ispunjeni samo polovično ili nisu ni počeli sa ispunjavanjem, pokazuju podaci Delegacije Evropske komisije u BiH.
Zora Stanić, portparol Delegacije, kaže da je ispunjavanje obaveza sporo.
“Iz izvještaja o realizaciji Akcionog plana Evropskog partnerstva sa BiH u drugoj polovini 2009. vidljivo je da je ispunjeno samo 38 odsto onoga što je bilo planirano, što je jako malo”, rekla je Stanićeva.
Evropsko partnerstvo je ključan skup politika koje BiH mora izvršiti da bi postala članica EU, a podijeljeno je u pet oblasti koje se bave socijalnom politikom, antikorupcionim mjerama i vladavinom prava, poljoprivredom i ruralnim razvojem, energetikom i ekologijom, te uspostavljanjem obrazovnih standarda.
Sanel Huskić, predsjednik Alumni centra za interdisciplinarne postdiplomske studije (ACIPS), priznate nevladine organizacije koja se bavi EU i obavezama BiH, kaže da bh. političari u protekle četiri godine nisu uradili ništa u ispunjavanju obaveza iz Evropskog partnerstva.
“Postavlja se pitanje da li naši političari uopšte žele da mi uđemo u EU. Neke stvari su donesene, ali nije poenta donijeti zakon, nego da li to funkcioniše na terenu”, kaže on.
Prema onome što je čuo iz razgovora sa političarima iz EU na nedavno završenom samitu “EU – zapadni Balkan” u Sarajevu, postoje tri moguća scenarija za ulazak BiH u EU.
“Ukoliko u narednom periodu dođe do apsolutnog zaokreta u politici prema EU od 180 stepeni, i sve se posveti ulasku u EU, moguće je očekivati da u EU uđemo 2018. godine. Ukoliko se Evropskom partnerstvu posvetimo polovično, ne punim kapacitetima, mogući datum bi bio 2023 – 2025. godina. A ako ovako nastavimo, nećemo ući nikad, i to su nam jasno poručili”, rekao je Huskić i dodao da postoji nerazumijevanje u vezi s tim da EU nije briga hoće li BiH ući u EU ili neće.
“Oni su nam rekli: ‘Vrata su vam otvorena, ali od vas zavisi hoćete li ući.’ EU je stalo da region bude stabilan, ali nije joj toliko važno hoćemo li biti članica EU”, rekao je on.
Halid Genjac, predsjedavajući Komisije za evropske integracije parlamenta BiH, kaže da je zabrinjavajuće da je BiH ispunila tako malo obaveza iz Evropskog partnerstva.
“Ispunjavanje obaveza iz Evropskog partnerstva je jako, jako loše i to je nešto što nas stvarno treba brinuti. Razlozi su u tome što je u protekle četiri godine uništen trend dogovaranja i kompromisa koji smo imali ranije. Zbog toga sada imamo stagnaciju”, kaže Genjac.
Mladen Ivanić, član Delegacije BiH u Savjetu Evrope, evropske međudržavne organizacije koja se bavi ljudskim pravima, koja su jedan od temelja evropskog puta BiH ka EU, kaže da je sadašnja vladajuća garnitura u BiH pokazala da nije sposobna da riješi pitanje ispunjavanja tih obaveza.
“Ako nastavimo ovako, teško ćemo išta postići, a nakon izbora sve zavisi od garniture koja će tada biti na vlasti”, zaključio je Ivanić. Nezavisne novine