OECD očekuje u 2009. negativan rast u privredi zone evra

BRISEL, Privreda zone evra će iduće godine ostvariti negativnu stopu rasta od minus 0,6 odsto, procijenili su stručnjaci Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD).
 Kao glavni razlog za očekivanu negativnu stopu privrednog rasta zone evra eksperti OECD navode smanjenje proizvodnje usljed pada kapitalnih investicija.
 Ranije ovog mjeseca, OECD je procjenio da će negativan rast u 15- članoj zoni evra naredne godine biti nešto manji, minus 0,5 odsto, navodi se u izvještaju agencije Rojters.
 Stručnjaci OECD su istovremeno procijenili da će privreda zone evra ove godine ostvariti jednoprocentni uspon, što je za minimalnih 0,1 procenat manje od prognoze koju su dali 13 . novembra.
 Prognoza OECD o očekivanoj privrednoj ekspanziji u zoni evra tokom 2009. je slična prethodnoj procijeni stručnjaka Međunarodnog monetarnog fonda, ali je pesimističnija od ocijene Evropske komisije, koja očekuje minimalan uspon u reginalnoj ekonomiji od 0,1 odsto.
 “Izgledi za smanjenje inflatornih pritisaka (u zoni evra) u naredne dvije godine omoguće da se narednih mjeseci olabave kamatne stope”, ističe se u izvještju OECD.
 “Kamatne stope bi, prema projekciji, trebalo da opadnu na dva odsto do idućeg proljeća i ostanu na tom nivou do kraja godine”, kaže se u analizi OECD, u koju je učlanjeno 30 industrijski najrazvijenijih zemalja svijeta.
 Bazna kamata Evropske centralne banke (ECB) dva puta je snižavana, tokom ovog i prošlog mjeseca, i trenutno je 3,25 odsto.
 Rukovodstvo ECB bi, prema ocijeni finansijskih stručnjaka, već na sastanku 4. decembra moglo da se opredjeli za još jedno kresanje bazne kamate za između 0,50 i 0,75 odsto.
 OECD upozorava da će se finansijski uslovi poslovanja u zoni evra narednih mjeseci pogoršati više nego što je donedavno očekivano, pa bi zbog toga osjetnije smanjenje kamatne stope pod kontrolom ECB trebalo obaviti što skorije.
 Ekonomisti OECD u najnovijoj prognozi predviđaju da će se u zoni evra naredne godine broj nezaposlenih uvećati na prosječnih 8,6 odsto, a u toku 2010. do devet procenata ukupno raspoložive radne snage.
 Zona evra će, sudeći prema poslednjim procjenama, ovu godinu okončati sa prosečnom nezaposlenošću od 7,4 odsto.
 Članice zone evra suočiće se naredne godine, prema mišljenju eksperata OECD, i sa rastućim budžetskim deficitom, koji će se dogodine povećati na 2,2 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP).
 Budžetski deficit zemalja zone evra uvćaće se u 2010. na 2,5 odsto, dok ove godine ne bi trebalo da bude veći od 1,4 procenta.
 U izvještaju OECD se, međutim, ne navodi da li su prilikom izračunavanju visine budžetskog deficita članica zone evra uzimana u obzir i ogromna izdvajanja koje će bezmalo sve čalnice te monetarne grupacije izdovojiti iz vlastitih budžeta za pokrivanje gubitaka domaćih kompanija nastalih u tekućoj globalnoj finansijskoj krizi.
 Samo Njemačka i Francuska su najavile da će za ukazivanje pomoći kompanijama iz finansijskog i takozvanog realnog sektora privrede izdvojiti više od 900 milijardi evra, a znatna sredstva za iste namjene odvojiće i Italija, kao i više drugih zemalja koje koriste zajedničku valutu, evro.