BERLIN, Njemački ministar finansija Per Štajnbrik zatražio je, u intervjuu koji je objavljen u časopisu “Spigel”, od Evropske centralne banke (ECB) da bude oprezna kada bude raspravljala o predlogu za povećanje kamata, zbog signala o usporavanju rasta privrede zone evra.
Štajnbrik je upozorio da bi rast bazne kamate ECB, o čemu treba da se odlučuje naredne sedmice na sastanku bančinih čelnika, nepovoljno uticao na ekonomsku ekspanziju u 15 – članoj zoni evra, na koju se proteže bančina nadležnost.
Njemačka vlada je i ranije davala savjete i preporuke ECB – u kako da djeluje, uprkos stavu bančinog predsjednika Žank – Klod Trišea da je ta monetarna institucija “potpuno nezavisna u svom radu”, podsjeća se u izvještaju agencije DPA.
Triše je prošle godine, naprimjer, odbacio i kritike izrečene od novog francuskog predsjednika Nikole Sarkozija koji je uporno zahtjevao da ECB snizi kamate kako bi se podstakao privredni rast u zoni evra.
Šef ECB je prošle sedmice najavio da bi emisiona banka 15 članica Evropske unije koje koriste zajednički evro mogla, na sastanku svojih čelnika 3. jula u Frankfurtu, da uveća baznu kamatu za četvrt procenta, na 4,25 odsto.
Kao glavni razlog za uvećanje osnovne kamate ECB Triše je naveo rastuću inflaciju u zoni evra koja je u maju uvećana na 3,7 odsto, računato prema godišnoj osnovi, što je najviše nivo u proteklih 12 godina.
ECB je, inače, ranije utvrdila dvoprocentni inflatorni “plafon” za zonu evra, što znači da je taj inflatorni cilj sada osetno premašen. Većina bančinih čelnika, na čelu s Trišeom, vjeruje da je rast kamata “jedini primjeren lijek za rastuću inflaciju” u regionu.
Bazna kamata u zoni evra je, inače, za procenat niža nego u Velikoj Britaniji, ali je dvostruko veća u odnosu na SAD i osam puta u poređenju s istom interesnom stopom u Japanu.
Prijavi se za novosti
Dobijajte najnovije informacije provjerene na Capital.ba.