NOVI SAD, Poljoprivrednici u jugoistočnoj Evropi, u devet zemalja, uskoro ne bi trebalo da imaju problema sa sušom.
Predstavnici institucija koje se bave vodoprivredom, iz Slovenije, Mađarske, Hrvatske, Makedonije, Bugarske, Albanije, Crne Gore, Grčke i Srbije osnovaće Centar za kontrolu suše za jugoistočnu Evropu.
Glavni zadatak centra, kako je objašnjeno na skupu koji su organizovalo Javno vodoprivredno preduzeće „Vode Vojvodine“, biće da poveća spremnost na pojavu suša i umanji njene štetne efekte.
– Radna grupa za osnivanje ovog centra radi već dvije godine – rekao je Atila Salvai, direktor „Voda Vojvodine“.
– Ova grupa okuplja hidrometeorološke službe, poljoprivredne fakultete i institute i vodoprivredna preduzeća. To je u stvari udruženje devet država, koje bi reagovale, ne samo prilikom poljoprivrednih suša, već i u situacijama kao što su problemi oko redovnog vodosnabdijevanja ili zabrane plovidbe Dunavom zbog niskog vodostaja.
Prema podacima „Voda Vojvodine“, inače, bez bilo kakvih dodatnih ulaganja, iz postojeće kanalske mreže u Vojvodini može se navodnjavati oko 200.000 hektara poljoprivrednog zemljišta, ali nije iskorištena ni polovina tog kapaciteta.
– Mi činimo sve da se više investira u sistem za navadnjavanje – naveo je Salvai.
– Nadam se da će sve veća nestašica hrane dovesti do povećanja procenta iskorištenosti postojećeg sistema.
Trebalo bi da Centar, kako je na ovom skupu rekao Gregor Gregorič, koordinator ovog projekta, iz slovenačke Agencije za zaštitu životne sredine, priprema regionalne projekte za koje bi se kasnije tražila sredstva u pretpristupnim i strukturnim fondovima Evropske unije.
– Glavni zadatak nam je da procjenimo rizike koje suša donosi poljoprivredi i ostalim oblastima – objasnio je Gregorič. – Od svih elementarnih nepogoda, naime, suše prouzrokuju najveću štetu.
DTD i kanali
Iz Hidrosistema Dunav-Tisa-Dunav, kako je precizirano na skupu, moguće je navodnjavati 510.000 hektara. U Bačkoj se može navodnjavati 210.000, a u Banatu 300.000 hektara. Pored toga, iz regionalnih hidrosistema, u čiju gradnju je u proteklih 20 godina uloženo 30 miliona evra, i dvonamjenskim korišćenjem kanala detaljne kanalske mreže moguće je navodnjavati dodatnih 80.000 hektara. Novosti
Komentariši