“Panifleks” uspješno koristi kredit od 1,2 miliona KM

Comments

6 komentara na na ““Panifleks” uspješno koristi kredit od 1,2 miliona KM”

1. 

   9. Septembra 2010.

   Ager Publicus

   U cemu se ogleda “uspjeh” koristenja kredita? Za sta sluzi pomenuto prasiliste? Na koji nacin je ta investicija uticala na poslovanje firme, profitabilnost, povecanje output-a? Sve su ovo podaci koje redovno nemamo kad god se govori o “uspjesnom” koristenju kredita?
   Kojim kvalitetima se bas ova firma nametnula da dobije kredit u ovom iznosu? Koliki im je bio godisnji prihod prije kredita?

   Komentariši
2. 

   9. Septembra 2010.

   rakovic

   @ager publicus
   mogu li da supotpišem?

   Komentariši
3. 

   10. Septembra 2010.

   Ager Publicus

   @rakovic
   Slobodno supotpisi i dodaj jos koje pitanje. Kao npr. zasto je kompanija koja se bavi preradom mesa u kraju u kojem je glavna privredna grana prerada drveta i trgovina dobila kredit ciji je iznos 4% od ukupno plasiranih sredstava u taj region ( sudeci prema tekstu koji komentarisemo)? Osim toga izgleda da su osim preduzeca i opstine korisnici tih kredita pa pomenuti “uspjeh” Paniflex-a postaje jos interesantniji. Koliko je novih radnih mjesta stvoreno pomenutom investicijom?
   Osim toga,ako je direktor fonda za razvoj istocnog dijela RS isao licno u posjetu, koja “nije monitoring”, nego mu je cilj bio da “sagleda situaciju i mogucnost saradnje u buducnosti” postavlja se pitanje sta je vidio? Kada ce javnost biti obavijestena o njegovim vizuelnim impresijama?
   Izgleda kao da do tog direktora nisu doprla saznanja o tome da je tehnologija komunikacija napredovala dotle da mu je klijent mogao e-mail-om poslati snimke pogona i kopiju novog business plana?
   Na kraju, pitanje svih pitanja, da li se kredit uredno vraca, da li je bilo restruktura i modifikacija i kakvi su novi uslovi?

   Komentariši
4. 

   10. Septembra 2010.

   rakovic

   ajde da dodam, a ima smisla. Kažu da je UIO provjerio EUR certifikate izvoznika mesa iz CG za BIH. Hoću da umrem od smijeha jer je opšte poznato da je meso došlo sa udaljenih tačaka planete.
   a onda i podpitanje, koliko Paniflex ima domaćih dobavljača mesa?

   Komentariši
5. 

   10. Septembra 2010.

   bosman

   @3.: Puno pitanja ali bez odgovora. Odgovori će biti možda poslije izbora. Sva ova hodanja i obilasci su u interesu predizborne kampanje vladajuće grupe. Zna se kako se vrši kontrola utroška i analiza plasmana kreditnih sredstava. To najmanje treba da radi direktor IRB.I šta je IRB briga za parama, kada svu odgovornost snose komercijalne banke.

   Komentariši
6. 

   10. Septembra 2010.

   Ager Publicus

   @bosman
   Da se bolje razumijemo u tekstu su navedene izjave direktora fonda za razvoj istocnog dijela RS a ne direktora IRB-a.
   Direktor fonda za razvoj IRB-a je, sudeci prema statutu potrcko vlade RS i njegov posao sigurno nije monitoring. Citiram statut:
   Члан 16.
   Директор Фонда заступа Фонд у односима са Банком.
   Директора Фонда именује и разрјешава Влада на основу претходно спроведеног јавног конкурса.
   Директор Фонда именује се на период од четири године, уз могућност поновног избора.
   Директор Фонда је и извршни директор Банке.
   Директор Фонда може бити лице које има високу школску спрему економске, правне, математичке или
   техничке струке и одговарајуће професионално искуство.
   Члан 17.
   Директор Фонда не може бити лице:
   – које је осуђивано за кривично дјело или прекршај из области финансијског пословања,
   – којем је правоснажном пресудом изречена мјера безбједности забране вршења позива, дјелатности или
   дужности и
   – које је на дан именовања старије од 65 година.
   Директор Фонда не може учествовати у политичким активностима, нити бити члан органа законодавне,
   извршне или судске власти.
   Члан 18.
   Директор Фонда може бити разријешен и прије истека мандата:
   – на лични захтјев,
   – у случају да у обављању дужности не поступа у складу са законом и актима Фонда и Банке,
   – у случају злоупотребе положаја и
   – ако наступе друге околности неспојиве са обављањем дужности.
   Iz svega navedenog jasno je da javnost mora dobiti informacije vezane za “uspjesnost” koristenja kredita.
   Sto se direktora IRB-a tice on treba da cita i analizira monitoring izvjestaje te na osnovu toga donosi odluke o daljnjem postupanju u pojedinim slucajevima.
   “Kontrola utroska i analiza plasmana kreditnih sredtava” nisu nigdje u tekstu pomenuti, govorilo se o “monitoringu” i svaki monitoring izvjestaj bi trebao da sadrzi odgovore na odredjena bitna pitanja, izmedju ostalog i ova koja sam pomenuo.
   Odnos tipa “I šta je IRB briga za parama, kada svu odgovornost snose komercijalne banke” je neprihvatljiv i zvuci kao komnentar hipoteticki nesposobnog direktora banke nakon sto je stracio zilione. Pitanje je sta se zaista desava u tom odnosu IRB-Komercijalne banke? Ima li iko ikakvih informacija o tome? Takodjer pitanje je i ko su dvojica upravljaca razvojem, direktor IRB-a i fonda za razvoj ist. dijela RS. Sta su do sada radili u zivotu, koji su im uspjesi i postignuca?

   Komentariši