BRISEL, Evropska centralna banka (ECB) i Njemačka imaju potpuno suprotne stavove o načinu na koji bi Grčka trebalo da se spase od bankrota, što predstavlja prijetnju da samit evrozone, sazvan za četvrtak, 21. juli, propadne.
Do danas se smatralo da je gotovo sigurno da će se u četvrtak sve zemlje svrstati uz prijedlog Berlina, ali guverner ECB Žan Klod Triše rekao je da neće pristati da u spasavanju Grčke učestvuju i privatni kreditori Grčke.
Njemačka traži da dio grčkog duga plate i privatni kreditori, dakle banke, investicioni fondovi i osiguranja koja operišu u Grčkoj. Učestvovanje privatnog sektora trebalo bi da bude na dobrovoljnoj bazi, a kristalizovale su se tri kombinacije.
Prva je da se grčke obaveznice pretvore u evropske obaveznice i da iza njih stane cijela evrozona. Tako bi se grčki dug raspršio po evrozoni. Iako je grčki dug za tu zemlju veoma visok, i iznosi 150 odsto bruto naacionalnog dohotka (BND), on je za kombinovani BND zemalja evrozone podnošljiv, jer iznosi samo četiri odsto ukupnog BND-a članica evrozone.
Drugi je da se, iz za to postojećeg fonda, Grčkoj posude sredstva da bi ona mogla da otkupi dio svoga duga i tako sebi olakša otplatu.
Treća je da se na finansijske transakcije u evrozoni velikih finansijskih institucija stavi porez, i da se tako prikupe sredstva za spasavanje Grčke.
Ali, guverner ECB-a je odvratio da, ukoliko bude usvojena bilo kakva varijanta koja uključuje oprost ili restruktuiranje dugova sa strane privatnog sektora, da će to rejting agencije protumačiti kao nemogućnost otplate duga.
”Ako do toga dođe, ECB ne može primati grčke obaveznice kao jamstva na međunarodnom tržištu”, konstatovao je Triše, koji insistira da samo države smiju da učestvuju u spasavanju Grčke, ako se želi da evrozona ostane zdrava.
Cilj EU je da se spoljni dug Grčke smanji od 150 odsto BND-a na 120 odsto, što je oko 70 milijardi evra.
Predsjednik Evropskog savjeta Herman van Rompej sazvao je za četvrtak vanredni samit šefova država i vlada 17 zemalja članica evro zone, zbog ekspanzije krize.
