BANJALUKA, Investicije u nove privredne kapacitete u BiH prijeko su potrebne da bi se povećala niska kapitalna opremljenost rada i podigla produktivnost, pa samim tim i konkurentnost privrede, ocijenila je Direkcija za ekonomsko planiranje BiH u biltenu o konkurentnosti BiH.
Domaći izvori su bili dovoljni za finansiranje između polovine do dvije trećine investicija, dok se ostatak finansira iz inostranih izvora, i bez obzira na izrazito visoku zavisnost od stranog kapitala, konkurentnost BiH u privlačenju stranih direktnih ulaganja je, u poređenju sa drugim zemljama u tranziciji, na znatno nižem nivou, navodi se u biltenu dostavljenom Srni.
Stanje direktnih stranih ulaganja po stanovniku većine ostalih evropskih zemalja u tranziciji je dvostruko, pa čak i višestruko više od BiH, koja po stanovniku ima više direktnih stranih ulaganja samo od Crne Gore i Albanije.
Slabim stranim direktnim ulaganjima direktno korespondira nizak indeks “lakoće poslovanja”, a kao jedan od ograničavajućih faktora za strana direktna ulaganja naveden je i loš kreditni rejting BiH.
Među razlozima nedovoljnog investiranja navedeno je i nepovoljno poslovno okruženje u poređenju sa drugim zemaljama, gdje je, prema “Duing biznisu” Svjetske banke, BiH ispod zemalja u okruženju.
Pitanje konkurentnosti je izuzetno važno za BiH s obzirom na veoma nizak životni standard i visok spoljnotrgovinski deficit.
BiH je u velikoj mjeri uvozno zavisna zemlja što potvrđuje udio uvoza u bruto domaćem proizvodu /BDP/ na nivou od oko 55 odsto, što za posljedicu ima nisku pokrivenost uvoza izvozom.
Pri tome ni struktura uvoza nije bila u funkciji jačanja konkurentske pozicije s obzirom na dominantnu ulogu potrošnih dobara i energije, dok je učešće kapitalnih proizvoda na niskom nivou.
Direkcija za ekonomsko planiranje navodi da bi trebalo da BiH obrati pažnju na ono što se može relativno jednostavno brzo promjeniti, kao što su eliminacija nepotrebnih administrativnih prepreka i smanjenje broja potrebnih dozvola za početak poslovanja i gradnje.
Poseban naglasak treba dati na oblast “ekonomskog prava”, koje se odnosi na sprovođenje ugovora i zaštitu prava investitora.
Osim uobičajenih rizika za privlačenje stranog kapitala, treba posebno napomenuti i rizike na osnovu budućih stranih ulaganja u energetski sektor.
Znatan dio stranih direktnih ulaganja u narednom periodu odnosi se na velike projekte u oblasti rudarstva i dobijanje električne energije iz uglja, a kao problem koji bi u budućnosti mogao smanjiti konkurentnost BiH u privlačenju stranih direktnih ulaganja pojavljuje se ograničenje dozvoljene emisije ugljen-dioksida u EU.
U biltenu se navodi i to da je BiH ostvarila određene pomake u ukupnoj makroekonomskoj stabilnosti, monetarnoj stabilnosti i inflaciji, ali da je jedan od izazova koji stoji pred BiH i usvajanje strukturalnih reformi usmjerenih ka podsticanju investicija u industrijski sektor radi podizanja nivoa konkurentnosti. Srna
Komentariši