BANJALUKA, Od ukupno 199,7 miliona maraka reprogramiranih kreditnih obaveza u Republici Srpskoj u 2010. godini, 195,9 miliona odnosi se na reprogram obaveza preduzeća, pokazuju podaci Agencije za bankarstvo RS.
Direktor Agencije Slavica Injac rekla je da su banke u Republici Srpskoj u 2010. godini odobrile 561 zahtjev za reprogram kreditnih obaveza u ukupnom iznosu od 199,7 miliona KM, a da se od ukupnog broja odobrenih zahtjeva 174 odnose na pravna lica.
– Na osnovu odobrenih zahtjeva fizičkim licima, reprogramiran je iznos od 3,8 miliona KM za ukupno 387 zahtjeva kredita fizičkih lica. Iz ovog vidimo da se mogućnost reprogramiranja obaveza koristi u značajnoj mjeri kada su u pitanju pravna lica, a veći obim reprograma kredita fizičkim licima može se očekivati u budućem periodu – naglasila je Injac.
Dodala je da je Agencija odlukom o reprogramu blagovremeno reagovala, s obzirom na to da se o reprogramu u nekim zemljama tek sada govori.
– Ipak, treba da se zna da reprogram sam po sebi nije samo pozitivna stvar, jer se kamate plaćaju duže – naglasila je Injac.
Predsjednik Unije udruženja poslodavaca RS Ranko Milić kaže da je omogućavanje reprograma i svih drugih vrsta olakšica dobrodošlo privredi, ali da ovi podaci mogu da budu i pokazatelj lošeg stanja u privredi. Milić je istakao da u RS veoma veliki procenat preduzeća posluje na rubu egzistencije.
– Ovolika vrijednost reprogramiranih obaveza ukazuje i na problem likvidnosti koji imamo. Naša privreda posluje u nekonkurentnim uslovima, preopterećena je i naši privrednici se dodatno zadužuju, očekujući da se poslovni ambijent popravi – istakao je Milić.
Naglasio je da su ovo samo dugovanja prema bankarskom sektoru, ali da međusobna dugovanja preduzeća prevazilaze ovaj iznos.
– Sve to govori u prilog činjenici da je naša privreda u finansijski veoma teškoj situaciji i da je neophodno da se u što kraćem periodu to pitanje pokuša riješiti – naglasio je Milić.
Privremeni reprogram
Slavica Injac je rekla da je Agencija s ciljem ublažavanja negativnih efekata globalne finansijske i ekonomske krize, a vodeći računa o očuvanju stabilnosti bankarskog sektora, krajem 2009. godine donijela Odluku o privremenom reprogramu kreditnih obaveza fizičkih i pravnih lica koja je snazi i u 2011. godini.Glas Srpske
1 komentar
Molimo Vas da pročitate sledeća pravila prije komentarisanja:
Komentari koji sadrže uvrede, nepristojan govor, prijetnje, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Nije dozvoljeno lažno predstavljanje, ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Molimo Vas da se u pisanju komentara pridržavate pravopisnih pravila. Komentare pisane isključivo velikim slovima nećemo objavljivati. Zadržavamo pravo izbora i skraćivanja komentara koji će biti objavljeni. Mišljenja sadržana u komentarima ne predstavljaju stavove poslovnog portala CAPITAL.ba. Komentare koji se odnose na uređivačku politiku možete poslati na adresu info@capital.ba
Ih da nam nije ove Slavice, ma ja ne znam sta bi mi.
Konstruktivan prijedlog, neka preduzeca vracaju kredite kompenzacijom, npr u cementu, ekserima, letvi, kravama, junicama, kuruzu.
U isto vrijeme neka banke otvore skladisne prostore i ponude obicnom puku kupovinu po dikontnim cijenama, eto rjesenja.
Svi dobri, pa i Slavica.