Privredna kriza u zoni evra najmanje do kraja 2009.

FRANKFURT, Privredna kriza u zoni evra trajaće najmanje do kraja ove godine, ocijenio je potpredsednik Evropske centralne banke (ECB) Lukas Papademos, u intervjuu za  njemački nedjeljnika “Virtšaftvohe”.
 Papademos je, komentarišući buduća privredna kretanja u 16-članoj monetarnoj uniji, ukazao na spremnost Banke da dodatno, tokom trajanja kriznog razdoblja, snizi baznu i druge kamatne stope.
 “Sasvim je moguće da se (ekonomski) oporavak ne dogodi prije početka 2010. godine”, precizirao je Papademos, istovremeno braneći kao ispravnu odluku rukovodstva ECB da bančinu baznu kamatu, od oktobra minule godine, snizi za 1,75 procenata – na 2,5 odsto.
 On je kazao da ECB ne očekuje deflatorne tendencije u regionalnoj privredi, ali je dodao da bi inflacija mogla ne samo oštro da opadne, već i da tokom ove godine u nekim zemljama zone evra bude negativna, pre nego što se, krajem 2009. godine, ponovo uveća.
  Potpredsjednik ECB, koji je i jedan od direktora banke, je potvrdio i mogućnost zajedničkog djelovanja te bankarske institucije i nacionalnih centralnih banaka u cilju super-kontrole poslovanja bankarskih organizacija u zoni evra.
 Komentarišući planove vlada nekih zemalja zone, usvojene u cilju prevazilaženja posljedica tekuće globalne ekonomsko-finansijske krize, Papademos je rekao da je u svim takvim akcijama najbitnije da stimulativni paketi, dugoročnije posmatrano,  ne djeluju negativno na javne finansije, koje se moraju i dalje kretati na osnovu parametara utvrđenih u Paktu za stabilnost Evropske unije.
Članice zone evra, prema odredbama Pakta, ne smiju imati veći deficit od tri odsto vrijednosti ostvarenog bruto domaćeg proizvoda (BDP), kao ni javni dug koji premašuje 60 procenata BDP.
 Privreda zone evra će, sudeći prema najnovijim procjenama eksperata Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD), ove godine ostvariti poluprocentnu negativnu stopu rasta, što je lošije od prethodne, oktobarske prognoze, kada se predviđalo da će negativna stopa eknomske ekspanzije u “evrolendu” biti minus 0,2 procenta.