BANJALUKA, SARAJEVO, U BiH je prošle godine došlo do značajnog pada broja prodatih novih motornih vozila, a smanjen je i broj uvezenih polovnih automobila, podatak je Bosanskohercegovačkog auto-moto kluba (BIHAMK).
U BIHAMK-u preciziraju da je 2010. prodaja novih vozila “pala” za čak 27 odsto, dok je broj uvezenih korištenih četvorotočkaša manji za jedan procenat u poređenju sa 2009. godinom.
“U odnosu na 2009. godinu prodaja novih vozila smanjena je za 4.544 komada”, argumentuju u BIHAMK-u.
Trgovci novim vozilima, ipak, nisu pesimistični, jer se, kako kažu, prisjećaju i lošijih godina.
“Prošle godine nismo zabilježili pad prodaje folksvagen vozila, već blago povećanje u poređenju sa 2009. Kada prodaju od prošle godine uporedimo sa onom iz 2007, osjećaju se značajni pomaci”, ocijenio je Zoran Mitrašević, rukovodilac prodaje “Volkswagenovih” vozila u preduzeću “Brčko gas”.
Prema riječima Dušana Šipke, rukovodioca prodaje vozila u Auto-centru “Nešković” Banjaluka, evidentno je da je dosta trgovaca novim automobilima u BiH prošle godine osjetilo smanjenu prodaju.
“Mi smo, međutim, imali tu sreću da smo za oba naša brenda, ševrole i opel, imali povećanu prodaju i nismo osjetili krizu. Ipak, koliko znam, to nije slučaj sa nekim drugim salonima, a s obzirom na aktuelna kretanja na tržištu, te činjenicu da je dozvoljen uvoz automobila starijih od sedam godina, i ove godine očekuje se smanjenje broja prodatih novih četvorotočkaša”, naveo je Šipka.
Ekonomski stručnjaci nisu iznenađeni činjenicom da je prodaja novih vozila u BiH gotovo na izdisaju.
“Bh. populacija zarađuje daleko manje nego što bi im trebalo da bi uživali u svemu što donosi savremeno vrijeme, tako da je većina vozača primorana da se zadovolji kupovinom starijeg automobila”, pojašnjavaju ekonomisti.
Sličnog stava je i Bego Hadžić, direktor Direkcije za homologaciju i certifikaciju vozila pri Institutu za privredni inženjering Zenica, koji kaže da država nema odgovarajuće mjere kojima bi pomogla građanima da se motorizuju na način na koji oni žele.
“Zbog toga većina ljudi kupuje automobile koji su korišteni i po više decenija”, zaključuje Hadžić.
Prema podacima BIHAMK-a, najprodavaniji brend u BiH prošle godine bio je “Škoda” sa 21,11 odsto od ukupnog broja prodatih novih automobila. Slijedi “Volkswagen” sa oko 13,13 odsto, te “Renault” sa 8,74 odsto. Nezavisne novine
1 komentar
Molimo Vas da pročitate sledeća pravila prije komentarisanja:
Komentari koji sadrže uvrede, nepristojan govor, prijetnje, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Nije dozvoljeno lažno predstavljanje, ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Molimo Vas da se u pisanju komentara pridržavate pravopisnih pravila. Komentare pisane isključivo velikim slovima nećemo objavljivati. Zadržavamo pravo izbora i skraćivanja komentara koji će biti objavljeni. Mišljenja sadržana u komentarima ne predstavljaju stavove poslovnog portala CAPITAL.ba. Komentare koji se odnose na uređivačku politiku možete poslati na adresu info@capital.ba
je rekel/rekla:Tale članek mi je pošteno dvignil ptisirk. (Pred bloganjem bi se bilo koristno pozanimati o nekaj osnovnih podatkih )Naša civilizacija je nora. Pridobivanje električne energije iz atomske bombe (Krško ) se nam zdi enako samoumevno in sprejemljivo kot vožnja z avti, v katerih nam takole od oka stokrat na minuto eksplodira pod ritjo (motor z notranjim izgorevanjem).Takšni motorji se kljub vsem sodobnim mazivom seveda bolj kvarijo kot električni, tako da življenjska doba električnih avtov ni kratka.Seveda je pa uvajanje nekaj sto hibridnih ali tudi električnih avtov v promet v Sloveniji pljunek v morje in nesmiselno zapravljanje energije. Naj ponazorim natančneje, kaj hočem povedati.Ko so slavnih časih bratstva i jedinstva naših naroda i narodnosti mladinci z železnico povezali Brčko i Banoviče, jim je vsak zdravorazumsko razmišljujoč kmet dejal: Idioti. Za volovsko vprego zadošča, da je od zunaj obita z železom. Kolesa iz čistega železa so neracionalna. Zakaj bi kdo gradil železno cesto za takšna vozila? A mladinci se niso dali. Gradili prugu, izgradili sebe. Nam so pa pustili zgled, kateri kolektivni načini razmišljanja niso fašistični. Podobno je s prehodom na elektriko. Električna vozila so neprimerno ekonomičnejša že danes od klasičnih. A prehod je možen le na ho-ruk (a la mladinska akcija Brčko-Banoviči). Ni smiselno da z volovskih vpreg na železno cesto prehajajo dve po dve vpregi, ampak le mnogo oziroma večina vsega prometa v posameznih regijah. Seveda bo pred tem pionirsko obdobje testiranja, ko so električni avti le statusni simbol odločenosti k prehodu. Za celovit prehod jutri je treba začeti načrtovati že danes. Pravzaprav že včeraj. Parkirišča, ki se danes gradijo, bi morala biti opremljena z vtičnicami. Ne pa da blokovci ne moremo imeti niti električnih skuterjev, ker nimamo v nobeni kolesarnici pri roki štekerja