Radnici „Kablova“ potražuju 30 miliona evra

JAGODINA, Zbog duga koji je premašio 30 miliona evra i pretnje stečejem, sindikat je ponudio sadašnjim i bivšim radnicima Holdinga „Kablovi“ iz Jagodine da se dogovore o namirenju potraživanja. U fabrici su tim povodom održani zborovi radnika.
– Izlaz je u sporazumu sa radnicima, jer dug mora da im se plati, a preduzeće da nastavi da radi. Prijedlog je da ukupan dug pretvorimo u akcije, ili da potraživanja budu isplaćena u ratama u više godišnjih tranši, po sistemu isplate stare devizne štednje – kažu u sindikatu, i dodaju da su radnici zahtjevali garancije za isplatu od države, kao u slučaju stare devizne štednje.
Blizu 6.000 sadašnjih i bivših radnika potražuje razliku u neisplaćenim zaradama od 1997. do 2001. godine, jubilarne nagrade, putne troškove, naknade za povrede na radu i sudske presude. Neki od radnika potražuju i više od pola miliona dinara, a kamata je neumoljiva i uvećava potraživanja za dva odsto mjesečno.
– Direktori su pametniji od nas, jer su naplaćivali dugove prije postupka restrukturiranja. Sadašnji generalni direktor je naplatio više od 800.000 dinara. Država je dala mogućnost da naplatimo svoj dug, što mi nećemo propustiti, jer 10 godina čekamo da nam se namiri razlika u zaradama – ističu radnici.
Potraživanja zaposlenih po raznim osnovama iz radnog odnosa do sada su bila praktično nenaplativa, odnosno zakonski onemogućena. Mišljenje Vrhovnog kasacionog suda, da se bez odlaganja ostvaruju i izvršavaju prava radnika iz radnog odnosa, otvorilo je mogućnost naplate duga, ali i stečaja u tom preduzeću. Prema mišljenju sindikata, ta sudska odluka blokiraće račun „Kablova“ i uskoro fabrika neće moći da funkcioniše.
Međutim, direktorka Direkcije za pravne opšte poslove fabrike Slavica Ristić negira da tom preduzeću prijeti stečaj ili blokada računa, ali potvrđuje da preduzeće duguje zaposlenima po raznim osnovama. Potraživanja su, kako kaže, bila pristuna i ranije, „kao i u svim preduzećima“.
– Radimo normalno, naš račun nije u blokadi i redovno izmirujemo obaveze prema radnicima i kupcima. Nivo potraživanja je takav da ne može da ugrozi poslovanje firme. Ta masovna potraživanja u vezi s razlikom u neisplaćenoj zaradi ni u jednom predmetu nisu sudski procesuirana, niti je donijeta presuda, niti je sud postupao po presudama iz tih slučajeva – ističe Slavica Ristić.
Ona je objasnila da je Vrhovni kasacioni sud Srbije donio mišljenje po kome se mijenja odredba Zakona o privatizaciji po kojoj povjerioci prema preduzećima koja se nalaze u restrukturiranju ne mogu da obave prinudnu naplatu duga. Odluka najviših pravosudnih instanci plaši i potencijalne investitore, ali i stalne kupce kablova koji avansno plaćaju proizvodnju. Razlog je jednostavan – svi strahuju da uplaćena sredstva ne odu u džepove povjerilaca, a roba ne bude isporučena.
Metalci
Slične neprilike prijete i drugim preduzećima u metalskom kompleksu, jer je još 168 preduzeća u restruktuiranju, a opasnost od stečaja nadvila se nad 46 preduzeća, navode sindikalci „Kablova“, i mole Vladu Srbije za pomoć. Novosti