Rata kredita u francima sve veća

BANJALUKA, Stalni rast švajcarskog franka, koji je početkom sedmice dostigao novi rekord u zemljama regiona, sve više otežava otplatu kredita u Srpskoj i BiH, licima i preduzećima koja su uzela zajmove u ovoj valuti jer će im rate biti sve veće.
Rekao je to “Glasu Srpske” ekonomski ekspert Spoljnotrgovinske komore BiH Duljko Hasić i naglasio da trenutne nepovoljne prilike u zemljama Evropske unije ukazuju na to da će vrijednost evra i dalje slabiti, zbog čega vrijednost franka, iako on ostaje na realnom nivou, raste.
– Stanje postaje dramatično, a najviše zabrinjava to što nadležne institucije još nisu ništa preduzimale po pitanju kredita koji su odobreni stanovnicima BiH prije nekoliko godina u toj valuti – istakao je Hasić.
On je dodao da, usljed rasta vrijednosti franka, rastu i rate za otplatu ovih kredita, zbog toga što je valutna klauzula vezana za franak.
Za koliko tačno će rata biti veća, oni koji su uzeli kredit u francima vidjeće tek kada im rata stigne na naplatu.
– Druge zemlje su odavno ukinule ovu klauzulu. Bilo bi neophodno da se licima koja su uzela kredite u ovoj valuti omogući odgađanje otplate na duži vremenski period da se pronađe neko drugo rješenje – istakao je Hasić.
Napomenuo je da, iako u BiH svega nekoliko banaka odobrava zajmove u švajcarskoj valuti, mnoga lica u BiH su uzela stambene kredite u ovoj valuti.
– Zbog stalnog rasta franka, lica koja su 2008. godine uzela kredite u ovoj valuti sada imaju veću glavnicu nego kada su uzela kredit, dakle iako po tri godine otplaćuju zajam, iznos koji duguju je ostao isti – rekao je Hasić.
Hasić je naglasio da banke u BiH, naročito poslije recesije, nisu smjele da vezuju valutnu klauzulu za švajcarski franak.
Govoreći o povoljnostima prilikom štednje u ovoj valuti, Hasić je istakao da, s obzirom na to da nije moguće dugoročno prognozirati stanje u ovoj oblasti, tako nije moguće ni davati preporuke o tome da li štedjeti novac u ovoj valuti.
Prelivanje krize
Na posljednji rast franka, osim Grčke, uticali su i najnoviji problemi sa Italijom, kojoj prijeti “grčki sindrom”. Naime, politička nestabilnost i strah da se kriza ne prelije i na druge članice evrozone doveli su do značajnog gubitka italijanskih banaka na berzama, dok su premije koje Italija plaća kod zaduživanja dostigle rekordni nivo od uvođenja evra. Glas Srpske