BEOGRAD, Koordiniranje fiskalne i monetarne politike u pravcu formiranja efikasnije i izvozno orijentisane privrede, preduslov je ravnoteže i rasta srpske ekonomije.
Stručnjaci Ekonomskog instituta navode da su ključne pretpostavke za to temeljna reforma javnog sektora, stvaranje uslova za više stranih direktnih “grinfild” investicija i očuvanje spoljne i unutrašnje ravnoteže.
Stojan Stamenković kaže da bi odraz takve politike bio to što bi se sa stoprocentnog angažovanja bruto domaćeg proizvoda za pokrivanje potrošnje, došlo do odnosa u kome potrošnja zahvata od 75 odsto do najviše 80 odsto BDP-a.
On je kazao da je država postala aktivnija po izbijanju krize što je dobro, ali državne intervencije nisu uvijek na liniji podrške razvoju, već su često motivisane uspostavljanjem socijalnog mira preuzimanjem vlasništva nad preduzećima.
Stamenković kaže da da uspostavljanje socijalnog mira na taj način direktno podriva neophodnu budžetsku ravnotežu u narednom periodu i ugrožava održivost javnog duga.
Ukazujući da je nereformisan javni sektor uzrok prevelike javne potrošnje, Stojan Stamenković je istakao i da u Srbiji, čak i da je produktivnost na nivou iz 1990. godine, postoji višak od od oko 150 hiljada radnika koji traže da im država obezbjedi platu.
Ekonomista Vladimir Vučković ocijenio je da strategiju i ciljeve monetarne politike Narodne banke Srbije ne bi trebalo mijenjati i upozorio da će zadatak centralne banke u očuvanju stabilnosti i stvaranja uslova za privredni rast biti nemoguć ako ne dodje do snažnog prilagođavanja javnog sektora.
On je naveo da je realni sektor u recesiji i da su bez reformi perspektive oporavka neizvjesne, a porast nezaposlenosti i pad zarada mogli bi da izazovu socijalne nemire.
Ekonomista Miladin Kovačević je istakao da su ciljevi reforme javnog sektora poboljšanje upravljanja državnom imovinom, racionalizacija javnih rashoda, depolitizacija upravljanja javnim preduzećima, reforma obaveznih socijalnih fondova.
Prema procjenama Ekonomskog instituta, pad BDP-a Srbije u ovoj godini biće između 4,5 i pet odsto, u narednoj godini očekuje se rast od jedan odsto, a tek od 2013. godine željeni rast od šest odsto godišnje.
