Rekordan profit banaka u Crnoj GoriĀ 

PODGORICA – Komercijalne banke, njih 11, ostvarile su proÅ”le godine prema podacima Centralne banke (CBCG) dobit u iznosu od 146 miliona evra, Å”to je za 62,7 miliona evra, odnosno 75,26 odsto, viÅ”e u odnosu na kraj 2022. godine.

prevare
Foto: Capital

Iz vrhovne monetarne institucije ā€œVijestimaā€ su zvanično kazali da je svih 11 banaka iskazalo pozitivan rezultat.

U 2023. godini doÅ”lo je do rasta kamata na kredite za građane i privredu u Crnoj Gori, zbog rasta međunarodne referentne kamatne stope za evropsku valutu Euribor, ali i povećanja naknada i provizija banaka za građane i privredu na platni promet, kartični i bankomatsko poslovanje i druge usluge. Sve ovo je uticalo na visoki profit crnogorskih banaka.

Evropska centralna banka (ECB) je prije dvije godine pokrenula rast referentne kamatne stope u sklopu mjera protiv inflacije, ali je krajem proÅ”le godine saopÅ”teno da će u 2024. godini prestati sa ovim mjerama jer je inflacija u državama eurozone zaustavljena, a da je sada sa nižim kamatnim stopama potrebno podržati potroÅ”nju i ekonomski rast.

Predstavnici banaka u Crnoj Gori najavili su proÅ”le sedmice, nakon sastanka sa novom guvernerkom CBCC Irenom Radović, da će do kraja marta ove godine ponuditi niže kamatne stope na kredite građanima.

Guvernerka je tada kazala da je, u cilju očuvanja životnog standarda građana, CBCG pokrenula, a poslovne banke podržale inicijativu za snižavanje kamatnih stopa na kredite za građane.

ā€œVjerujemo da će, osim povoljnosti za građane, ponuđene kreditne linije sa nižim kamatnim stopama podstaći jačanje tržiÅ”ne konkurencije, Å”to će otvoriti prostor za dodatne korekcije cjenovne politike banakaā€, istakla je tada Radović.

Iz CBCG su u odgovoru na pitanja ā€œVijestiā€ kazali da su ključni prihodi banaka, koji su uslovili visoki profit u 2023. godini, prihodi od kamata i od naknada i provizija koji čine 93,47 odsto ukupnih prihoda.

ā€œPrihode od kamata banke dominantno ostvaruju po tri osnova: od kredita, hartija od vrijednosti i kratkoročnih sredstava. Ove tri kategorije čine 94,3 odsto svih prihoda od kamata, s tim Å”to su prihodi od kamata na kredite najznačajnije, sa visokim učeŔćem od 76,05 odsto u ukupnim prihodima od kamataā€, navedeno je u odgovorima CBCG.

Pročitaj viÅ”e:  Stanar: Nema razloga ne postupati po preporukama revizora

Najbolji rezultat u proŔloj godini, prema podacima iz bilansa uspjeha, imala je Crnogorska komercijalna banka sa neto profitom od 55,5 miliona evra. Njoj se krajem 2020. godine pripojila Podgorička banka, nakon čega je postala dominantna banka po visini prometa. Najmanji profit u proŔloj godini od svega 76 hiljada evra imala je Prva banka.

Iz CBCG navode da ā€œposlovanje banaka tokom 2023. godine karakteriÅ”e ostvarenje visokog neto profita u iznosu od 146 miliona evraā€, dok su tokom 2022. godine banke poslovale sa neto profitom u iznosu od 83,3 miliona evra.

Od kamata, naknada i provizija 403,7 miliona

ā€œPovećanje profita u iznosu od 75,26 odsto u odnosu na prethodnu godinu je, sa jedne strane posljedica značajnog porasta prihoda banaka po ključnim osnovama od 32,42 odsto, a sa druge strane mnogo manjeg rasta ukupnog rashoda banaka od 17,73 odsto u istom perioduā€, naveli su iz Centralne banke.

Prema podacima ove monetarne institucije, banke su proŔle godine ostvarile bruto prihod od kamata u iznosu od 250 miliona evra, odnosno za 65 miliona viŔe nego u 2022. godini.

Od kamata na odobrene kredite ostvaren je prihod od 190 miliona evra (35 miliona viŔe), od kamata na hartije od vrijednosti 31 milion (8,3 miliona viŔe), od kamata na kratkoročne sredstva 14,6 miliona (12,9 miliona viŔe) i od kamata na ostala sredstva ostvaren je prihod od 14,2 miliona evra, Ŕto je za 8,5 miliona viŔe nego u 2022. godini.

Banke su u proŔloj godine imale ukupan prihod od naknada i provizija u vrijednosti od 153,7 miliona evra, Ŕto je za 30 miliona viŔe nego u 2022. godini.

ā€œPrihode od naknada i provizija dominantno generiÅ”u dvije vrste ovih prihoda: prihodi od platnog prometa i prihodi od kartičnog i bankomatskog poslovanja. Ove dvije vrste prihoda učestvuju sa 73,75% u ukupnim prihodima od naknada i provizijaā€, naveli su ā€œVijestimaā€ iz CBCG.

Pročitaj viÅ”e:  Javni dug Crne Gore na kraju proÅ”le godine 4,12 milijardi evra

Od naknada i provizija za platni promet banke su lani imale prihod od 61,7 miliona evra, Å”to je devet miliona viÅ”e nego godinu ranije. Prihod od kartičnog i bankomatskog poslovanja iznosio je 51,7 miliona evra (12,5 miliona viÅ”e), od drugih usluga naplaćeno je 12,2 miliona evra (4,7 miliona viÅ”e), od naknada za vođenje računa naplaćeno je 11,1 milion evra (1,8 miliona viÅ”e).

Od naknada i provizija za odobrenje kredita banke su lani ostvarile prihod od 7,6 miliona evra, Ŕto je za 700 hiljada viŔe nego u 2012. godini. Od vanbilansnih poslova banke su imale prihod od 4,6 miliona evra, uz rast od 800 hiljada evra, dok su od naknada na ostale poslove dobile 4,8 miliona evra uz rast od pola miliona u odnosu na 2022.

Rastu svi ključni pokazatelji, u padu nekvalitetni krediti

Iz Centralne banke navode da bankarski sistem u Crnoj Gori karakteriŔe stabilnost, visoka likvidnost, visoka profitabilnost i dobra kapitalizovanost.

ā€œU decembru 2023. godine zabilježen je rast ključnih bilansnih pozicija u jednogodiÅ”njem uporednom periodu. Ukupna aktiva banaka ostvaruje rast od 5,15 odsto, krediti od 11,89 odsto, a depoziti od 4,76 odsto. Takođe, ukupan kapital banaka ostvaruje značajnu stopu rasta od 21,43 odsto. Koeficijent adekvatnosti kapitala iznosi 20,03% na kraju četvrtog kvartala 2023. godine, i bilježi rast u odnosu na isti period 2022. godine kada je iznosio 19,32 odsto. Likvidna aktiva banaka iznosi 1,59 milijardi evra i čini 23,72 odsto ukupne aktiveā€, naveli su iz CBCG.

Iz ove institucije su kazali da su na kraju proŔle godine nekvalitetni krediti i potraživanja na nivou sistema iznosili 205,6 miliona evra.

ā€œPosmatrano u odnosu na uporedni period prethodne godine, nekvalitetni krediti bilježe pad od 3,5 miliona evra ili 1,67 odsto. NPL (koeficijent nekvalitetni krediti i potraživanja/ukupni krediti i potraživanja, prema bruto principu) na kraju 2023. godine iznosi 5,02 odsto. Ovaj koeficijent bilježi pad od 0,69 procentnih poena u odnosu na kraj 2022. godine kada je iznosio 5,71 odsto. U narednom periodu ne očekujemo rast NPL-aā€, naveli su iz CBCG.

Pročitaj viÅ”e:  Zarada banaka u Hrvatskoj manja za 41,5 odsto
Banke će platiti porez od 27 miliona, izbjegli ā€œsolidarni doprinosā€

U bilansima o uspjehu banaka, navedeno je da su ukupno treba da plate 27 miliona evra poreza na ostvarenu dobit u proŔloj godini.

Banke plaćaju porez na dobit po stopama koja važe za sva pravna lica – na profit do 100 hiljada evra stopa je devet odsto, od 100 hiljada do 1,5 miliona je stopa 12 odsto, a na iznose preko milion i po evra profita stopa je 15 odsto.

DoskoraÅ”nji ministar finansija Aleksandar Damjanović u prethodnoj Vladi, je početkom 2023. godine pripremio Nacrt zakona o solidarnom doprinosu, po ugledu na nekoliko članica Evropske unije, kojim je bilo predviđeno uvođenje većih poreskih stopa poreskim obveznicima koji su ostvarili profit preko pet miliona evra.

Stopa ovog poreza trebalo je da iznosi 33 odsto, a plaćali bi se na razliku između profita ostvarenih u 2023. i 2024. godini, i prosječne oporezovane dobiti iz 2018, 2019, 2020. i 2021. godine uvećane za 20 odsto. Planirano je bilo da se ovaj porez odnosi samo na visoko profitabilne djelatnosti, kao Å”to su bili energetika, bankarstvo, trgovina, farmacija…

Privredna komora i većina poslodavačkih udruženja bili su protiv ovog predloga, zatim je uslijedila politička kriza i blokada parlamenta, pa nacrt zakona viÅ”e nije razmatran.

Vijesti.me

Comments

KomentariŔi

VaÅ”a email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *

More posts