BEOGRAD, Ekonomski problemi koje Srbija trenutno ima neće biti formalna prepreka za dobijanje statusa kandidata za članstvo u Evropsku uniju (EU).
Ipak, to će na duži rok sigurno uticati na atraktivnost Srbije, kao eventualne članice Unije, kažu ekonomski eksperti.
Ekonomista Nikola Jovanović kaže da su relativno nizak procenat investicija u BDP-u i slabo razvijena infrastruktura najveći problemi srpske ekonomije u ovom trenutku koje moramo da rješavamo na tom putu.
Što se tiče javnog duga Srbije, koji je prema riječima ministarke finansija Diane Dragutinović dostigao 38 odsto bruto-domaćeg proizvoda (BDP), Jovanović je ukazao da Srbija po tom kriterijumu i dalje ne spada u red visoko zaduženih zemalja.
Odgovarajući na pitanje da li ti ekonomski problemi mogu biti smetnja na putu za članstvo u EU, Jovanović je rekao da se radi o reformama, koje su nužne, ali zahtjevaju dosta vremena, “tako da to neće biti formalna prepreka na osnovu koje će Srbija dobiti status kandidata ili ne”.
“Međutim, na duži rok u svijetlu novih izmjena Lisabonskog sporazuma, država koja nema održivu ekonomiju definitivno će biti mnogo manje atraktivna za integraciju u punopravno članstvo EU”, upozorio je Jivanović.
Srbija ima dosta slabu infrastrukturu, i energetsku i transportnu i željezničku, podsjetio je Jovanović, koji je predočio da Srbiju čeka i proces restitucije, koja može da košta državu i do 10 procenata BDP-a, zavisno od modela kojim se bude sprovodila.
Ekonomista Miladin Kovačević složio se sa ocjenom navedenom u Izvještaju Evropske komisije da je u Srbiji makroekonomska stabilnost uglavnom očuvana i to prije svega monetarna stabilnost.
Prema njegovim riječima, u budućnosti će makroekonomska stabilnost u Srbiji zavisiti upravo od fiskalnih i strukturalnih reformi koje treba da budu sprovedene bez odlaganja, na šta je ukazala i Evropska komisija.
“Bez tih reformi ne mozemo izaći na liniju održivog rasta, razvoja, popravljanja standarda i zapošljavanja što je krajnji cilj. Dakle, ono što jeste tačno, to je da su naredne godine, zapravo, sudbinske za nas”, naveo je Kovačević.
On je naglasio da bi ukoliko ne sprovede reforme “na širokom frontu”, Srbija u narednim godinama mogla biti suočena sa spoljnom nelikvidnošću i razaranjem monetarne stabilnosti.
Kovačević je podsjetio da su određene reforme već pokrenute, prije svega fiskalno prilagođavanje koje određuje kretanje plata i penzija i dodao da je potrebna i dublja reforma penzionog sistema, koja bi bila socijalno prihvatljiva, ali bi doprinjela da penzijski fond što manje zavisi od budžeta. Reforma bi trebalo da podrazumjeva i reformu poreskog sistema, sprovođenje nedavno usvojenih fiskalnih pravila, korporativizaciju javnog sektora i reformisanje institucija u širem smislu, kao što su zdravstveni i obrazovni sistem, napomenuo je on. Tanjug
