BANJALUKA, Republika Srpska ima veliki prostor za zaduženje, jer je najmanje zadužena zemlja u regionu, kazao je Srđan Šuput, direktor Komercijalne banke Banjaluka.
Komentarišući odluku Vlade RS o zaduženju putem emisije obveznica u iznosu od 120 miliona KM s rokom dospijeća od 10 godina, Šuput je rekao da RS ima dosta umjereno zaduženje u odnosu na svoj bruto domaći proizvod (BDP) u regionalnom, pa čak i širem evropskom kontekstu.
Prema zvaničnim podacima, ukupni dug RS na kraju prošle godine iznosio je 3,54 milijarde KM što iznosi 42 odsto BDP-a, dok FBiH i druge zemlje u okruženju, prema riječima Šuputa, imaju veći udio duga u BDP-u.
“Zaduženje RS nije problem, ali je pitanje u šta će sredstva od obveznica biti utrošena. Ako idu samo za krpljenje budžetskih rupa i potrošnju, to će imati kratkoročne koristi, ali nije dobra strategija na srednji i duži rok. Međutim, ako polovina tih sredstva ode i za investicione aktivnosti to je onda dobra odluka Vlade RS”, ocijenio je Šuput.
On je kazao da je “prijatno iznanađen” utvrđenom visinom kamate od osam odsto, navodeći da nije previše opterećujuća za Vladu RS, dok je, s druge strane, podsticajna za investitore.
Šuput, stoga, procjenjuje da će za obveznicama RS biti velike potražnje investitora slično ovogodišnjim emisijama trezorskih zapisa RS u vrijednosti od 64 miliona KM koje su na Banjalučkoj berzi pokupovane u rekordnom roku.
“Sve ozbiljnije banke iza kojih stoji jaka matična banka u inostranstvu, od Komercijalne, UniCredit, NLB, Intesa Sanpaolo, pa čak i Nova banka sa pretežnim domaćim kapitalom, pobjeđuju na tenderima klijenata za dugoročne investicione kredite sa kamatom ispod osam odsto. Stoga je ova ponuda Vlade RS izuzetno korektna i mogu slobodno da je pozdravim”, kazao je Šuput.
Ministar finansija RS Zoran Tegeltija je nakon sjednice Vlade RS na kojoj je donesena odluka o dugoročnom zaduženju RS emisijom obveznica rekao da se to radi kako bi nadomjestili nedostajuća kreditna sredstva međunarodnih finansijskih institucija za budžet RS.
Tegeltija je kazao da će takav prijedlog biti dostavljen Narodnoj skupštini RS na razmatranje i usvajanje, jer ona treba da da saglasnost za kreditno zaduženje. U Vladi RS očekuju da će to biti završeno do 15. oktobra da bi upis obveznica bio između 1. i 15. novembra.
U Vladi RS su pojasnili da je ranije bilo predviđeno da RS u ovoj godini od Međunarodnog monetranog fonda (MMF), Svjetske banke i Evropske komisije dobije 177 miliona KM kreditnih sredstava, ali da je to sve blokirano zbog neusvajanja fiskalnog okvira BiH za 2011. godinu.
Šuput kaže da je sada za RS izuzetno važno da obnovi pregovore sa MMF-om o nastavku stend baj aranžmana kako bi bila prolongirana otplata ranijeg duga od 220 miliona KM koji počinje da stiže na naplatu iduće godine. Nezavisne novine
37 komentara
Molimo Vas da pročitate sledeća pravila prije komentarisanja:
Komentari koji sadrže uvrede, nepristojan govor, prijetnje, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Nije dozvoljeno lažno predstavljanje, ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Molimo Vas da se u pisanju komentara pridržavate pravopisnih pravila. Komentare pisane isključivo velikim slovima nećemo objavljivati. Zadržavamo pravo izbora i skraćivanja komentara koji će biti objavljeni. Mišljenja sadržana u komentarima ne predstavljaju stavove poslovnog portala CAPITAL.ba. Komentare koji se odnose na uređivačku politiku možete poslati na adresu info@capital.ba
“Sve ozbiljnije banke iza kojih stoji jaka matična banka u inostranstvu, od Komercijalne, UniCredit, NLB, Intesa Sanpaolo, pa čak i Nova banka sa pretežnim domaćim kapitalom, pobjeđuju na tenderima klijenata za dugoročne investicione kredite sa kamatom ispod osam odsto. Stoga je ova ponuda Vlade RS izuzetno korektna i mogu slobodno da je pozdravim”, kazao je Šuput.
–
zar to (prostom logikom) ne znači da se vlada malo zaigrala (??) ako na tržištu odavno do love možeš doći i jeftinije..
Šta, to što su zemlje u okruženju zaduženije od nas povlači da smo mi nezaduženi i da treba još da se zadužujemo? Kakva je to logika?!
Autor: Vuk Perišić, 22.8.2011. “Sloboda ili veresija” Obavezno pročitati čitav tekst na pescanik.net “Jesu li budžetski deficiti posljedica podivljale slobode tržišta ili jedinstvene privilegije koju uživa samo država, a to je da posluje na dug? Ona nije samo najgori poduzetnik, nego i jedini centar moći koji, blagodareći svojem monopolu na silu, sebi može dozvoliti neplaćanje dugova i, štoviše, ona je jedini subjekt na planeti Zemlji kome na raspolaganju stoje takve ovlasti i takvi mehanizmi da svoju vlastitu zaduženost može nametnuti privredi i građanima kao zadanu konstantu. Država je jedini među dužnicima koji ima kopernikansku moć da vlastite dugove preobrazi u zelenašku ucjenu.
Nekada su države posezale za inflacijom, ali taj modus operandi pljačkanja građana izbjegava se kao isuviše drzak i očit, malne politički nekorektan. Državni kriminal postao je isuviše perfidan da bi se odao tako providnom gangsterizmu za kojim su u novije doba posezale samo secikese.[1]
Samo država – i nijedan drugi politički i ekonomski faktor – uživa privilegiju nekažnjivog zaduživanja još nerođenih generacija. Ta je privilegija metastazirala do točke u kojoj bi svaki pokušaj amputacije duga doveo do smrti čitavog privrednog organizma.
samo je problem sto su trezorski zapisi polugodisnje kratkorocne hov sa minimalnim rizikom, a desetogodisnje obveznice bez valutne klauzule su nesto drugo. sa stanovista banaka, bolje je kreditirati drzavu, kao mnogo sigurnijeg duznika, nego privredu i stanovnistvo, pa makar i prikupljena sredstva drzava plasirala u tekucu potrosnju, sto je sa stanovista drzave i poreskih obveznika, katastrofa.
On je kazao da je “prijatno iznanađen”, a i ja sam prijatno iznenađen kako iskusni bankar može da bude iznenađen.
Odobrena kamatna stopa od 8% ne znači da će se država zaduživati po toj stopi. Slično je bilo i sa trezorskim zapisima, odobrena kamatna stopa je bila puno viša od one po kojoj su prodati zapisi.
Prinos na dugoročne obveznice će vjerovatno biti puno niži od 8%.
recimo to ovako, sto su banke spremnije na prihvatanje nize kamatne stope kod (relativno sigurnih) drzavnih plasmana, to manje vjeruju u kreditiranje privrede i stanovnistva. jer, ponderisane kamatne stope na dugorocne kredite (uporedive sa plasmanom dugorocnih obveznica) privredi za 2010. godinu iznose nominalno 8,25%, efektivno 9,03%, stanovnistvu nominalno 8,56%, odnosno, 9,46% efektivno.
na ovaj nacin, drzava postaje konkurent u kreditiranju privredi i stanovnistvu, sto dovodi one sa viskom sredstava (banke) u povlastenu poziciju, a sto samo moze znaciti dalje povecanje kamatnih stopa, cime se privreda dodatno obavija u crno.
posto se drzava zaduzuje na osnovu iskrivljenih makroekonomskih podataka (za primjer, procitati Informativni memorandum Vlade RS kada su izdavali trezorske zapise), i zbog toga sto se zaduzuje ne da investira u nesto, vec da prikupljeni novac potrosi, a imajuci u vidu spiskane pare iz IRB kase, onda je jasno kud sve to vodi.
posto su skoro sve varijante zaduzivanja sada potrosene (trezorski zapisi, drzavne obveznice), republici srpskoj su preostale dvije solucije, ukoliko zeli prezivjeti slijedecu godinu: pregovori sa MMF, i emisija evroobveznica (koje ne moze emitovati entitet vec drzava). doduse ima i treca, a to je prodaja elektroprivrede.
Izgleda da bankari i političari u istu .išaju.
7.lemi
Ima jop jedna solucija – drastično smanjenje birokratskog aparata, tj. troškova države. Jednako bolno kao i prodaja Elektroprivrede.
pa vlada nije u stanju ni da otpusti radnike koji su predizborno (bespotrebno) zaposleni u zeljeznicama, a kamoli da se bavi problemima rezanja troskova u administrativnom aparatu. neka banke kupuju obveznice, sto sa njihove tacke vjerovatno jeste opravdano, ali se nakon toga ne mogu pjevati pjesme o podrsci privredi, malim i srednjim preduzecima, sve sa ‘razvojnim’ kamatama od, vidjeli smo, 9%. u ovom slucaju, pored stavljanja u odnos duga i bdp, indikativno je analizirati koliki procenat budzeta se finansira iz duga. sa 31.12.2010, budzet se finansirao iz kredita sa oko 200 mil km. da bi vlast sprijecila rebalans budzeta i smanjenje budzetskih stavki, odlucila se za zaduzivanje. vidjecemo kakav ce biti prijedlog budzeta za slijedecu godinu.
@7 i @8, kao prvo: mislim da je puno realnija prodaja Elektroprivrede, znam da strani investitori samo na to cekaju, vec godina strane ambasade samo osluskuju u vezi toga, pogotovo americka
drugo: postavlja se pitanje ko ce uopste kupiti dugorocne obveznice Republike Srpske, veoma neizvjesno da li ce uopste RS postojati na tako dugom periodu (trajna kategorija ?!), tako da ce stanje u RS vremenom biti sve gore i gore,a kulminaciju ce dozivjeti vjerovatno za jednu do dvije godine, ali mi smo glasali za ovakvu vlast, tako da smo to vjerovatno i zasluzili.
Domacinstvo koje nije samoodrzivo i ne treba da postoji. Nismo mi USA da mozemo kontrolisati i odgadjati naplatu potrazivanja od obveznica prijetnjama i silom.
lemi ne do Bog da te postave za nekog savjetnika, ne bi nam ni gace na grani ostale. kakva prodaja elektroprivrede. jel ti hoces da mi ostanemo golo roblje na sopstvenoj zemlji. ionako su nas dotjerali do prosjackog stapa takvim politikama tipa “buducnost je u malim i srednjim preduzecima”, “privatizacija nema alternativu” itd. aj u zdravlje
lemi, reče ti Radoja..
–
ajd, sad da te vidimo :-PP
Niko nije ovdje rekao da treba prodati ERS, već da, kako ova vlast radi, je prodaja ERS jedini preostali izvor finansiranja (i to ne previše dugoročan)
Istina da niko nije rekao da se treba prodavati EPRS, iako ja upravo tako mislim. Trenutno stanje u EPRS je takvo da je to jedan od najvecih potencijala RS koji je trenutno leglo nepotizma, zloupotreba, neefikasnosti, nerada itd. itd. Bitno je samo da se odabere pravi model za navedenu privatizaciju. Gradjani su u zabludi kada se protive privatizaciji EPRS, mnogi npr. misle da ce cijene struje porasti, sto jednostavno nije tacno, s druge pak strane, nuzda ce nas potjerati da se navedeno proda, a kada je nesto nuzno ne pita se za cijenu…na zalost ove obveznice su jedan veliki supljak, RS nema status drzave, pa time su navedene obaveznice jako upitne, pozdrav
Oko prodaje Elektroprivrede nas neće niko ništa ni pitati. Nisu pitali ni Grke kada se odlučivalo o prodaji njihovog nacionalnog blaga, pa što bi šačicu ludaka iz RS?!
–
Jedini normalan izlaz je drastično rezanje birokratije. Pošto mi nismo normalni, mi ćemo naći neko puno bolnije, puno lošije i dugotrajno devastirajuće rješenje.
Do tada će i ona šačica iole normalnih pobjeći iz zemlje.
Dragi Dale, kakvo drasticno rezanje birokratije? Sta bi se time postiglo? Jedini izlaz je povecanje proizvodnje robe koja se moze iznijeti na planetarnu pijacu i prodati po dobrim cijenama, smanjenje duga i tako to.
Sto se ERS-a tice vlasti oba entiteta su se obavezale jos pocetkom XXI vijeka da ce sprovesti plan restrukture elektroenergetskog sektora u BiH. Taj plan podrazumjeva stvaranje proizvodnih i distributivnih preduzeca koja bi se privatizovala i stvaranje Elektroprenosa koji bi ostao u drzavnom vlasnistvu ( sto je vec i ucinjeno).
18.Ager Publicus
Ne možeš pokrenuti privredu bez obrazovanih ljudi, a obrazovani ljudi su mahom pobjegli u administraciju. Veće su plate, manje se radi, a posao sigurniji. Zašto bi radio kao tehnolog ili mašinac za 1.200KM, kada možeš u Vladi ili opštini za preko 1.500KM, plus regres, zimnica, prevoz, topli obrok.
–
Takođe, visoki troškovi države neumjereno oporezuju privredu, što povećava troškove poslovanja i smanjuje njihovu konkurentnost na planetarnoj pijaci.
–
Dakle, smanjiti plate prosječnoj tetkici u državnom aparatau na cca 500KM, kako bi preduzeća mogla da plate svoje radnike više. Dobar dio birokrata otpustiti iz službe.
Да ли неко може да одговори зашто Запад инвестира више у једну комунистичку Кину него рецимо у једну ‘демократску’ Индију ?
a mozes li ti, ljubitelju cirilice, odgovoriti, zasto republika srpska u prvih 7 mjeseci ove godine, ima izvoz u rusiju od 3 miliona KM, a uvoz iz rusije od 2,5 milijarde KM?
takvih pacenika/rusofila na frontalu.rs (pardon, фронтал.рс) ima puna kapa, koji se potpisuju cirilicom, a ekonomiju posmatraju kroz nacionalnu prizmu, i jos se usudjuju da pametuju u vidu maloumnih komentara koji nicemu ne vode.
Могу , љубитељу латинице. Али ред би био да прво ти мени одговориш на поставњано питање .
20.Mark
Kina je druga po redu po broju milijardera na Forbsovoj listi, tako da ne može da se naziva `komunističkom`.
http://www.forbes.com/sites/russellflannery/2011/03/10/its-chinas-year-on-the-2011-forbes-billionaires-list/
prvo, podrzavam sve ljude koji pisu na cirilici. ne radi se o rusofilstvu jer mi cirilicu lemi nismo dobili od rusa nego od cirila. i prije cirila smo imali svoje pismo, srbicu, iz kojeg je nastala cirilica i latinica, al da ne duzim. kako da krenes da stvaras narodnu ekonomiju kad i prema rodjenom pismu imas ovakve antagonizme? da li ce prodaja EP donjeti blagostanje narodu? naravno da ne, da ne nabrajam primjere iz bliske proslosti u R SRPSKOJ! sta da se radi? kako obezbijediti dostojanstven polozaj naroda u ekonomskoj raspodjeli? sve to u uslovima jako neprijateljskog okruzenja, malog domaceg trzista itd. to su pitanja kojima treba da se bave ekonomka filozofija kod srba danas. mislim da se niko ne bavi ovim pitanjem i zato smo tu.
@19.
“…a obrazovani ljudi su mahom pobjegli u administraciju.”
–
obrazovani u administraciji?? pih…
#24 radoja
narocite antagonizme imam prema braci rusima (tu su negdje i polubraca litvanci). narodna ekonomija se moze primijeniti na drzavu velicine kine, a za rs/bih malo teze, odnosno nikako. odnosno moze, ali onda imamo koncept laktaske narodne privrede.
sto se tice prodaje elektroprivrede, istu sam pomenuo samo kao mogucnost. ko je upoznat sa poslovanjem ERS kao vecinske drzavne kompanije, jasno mu je kako posluje i koliko RS ima od toga, da sada ne obrazlazem, jer je tema zaduzenje u obveznicama, a ne ERS.
odgovor lemiju
zamjerio si covjeku, jer je pisao cirilicu. navodno ko pise cirilicu on je rusofil. po meni ko pise cirilicu on je srbofil. to sto su nas rusi izmuzli ne treba mjesati sa cirilicom. i nisu oni krivi sto su nas izmuzli nego nasi politicari koji su im to dozvolili.
ne stoji da se narodna ekonomija moze primijeniti samo na kinu kao sto kazes-naime taj koncept je nastao u evropi i primjenjuju ga sve evropske drzave, cak i one najmanje kao luksembur ili slovenija recimo-cilj tog koncepta je zadrzati bogatstvo u svojoj nacionalnoj drzavi kako bi se povecalo/odrzalo blagostanje naroda. do tog nivoa ekonomske samosvijesti nisu dosli svi narodi, ukljucujuci i nas. svedjani recimo ne zele da kupe tudji proizvod ako imaju domaci, svedski itd.
dosta se govori o prodaji EP. EP je lopovsko gnijezdo snsd-a. to se zna, al zarad buducih narastaja ne slazem se da treba da prodajemo i to malo resursa sto je ostalo.
sto se tice zaduzivanja drzave putem obveznica, najavljenog kredita iz kine, to su samo novi insrtumenti javne potrosnje koji u konacnici ce posluziti ko zna kojoj svrsi.
za mene pojmovi kao sto su nacija i vjera ne postoje, ali sam svjestan da 99% ljudi jos uvijek misli drugacije.
oko narodne ekonomije bi mogli do sutra diskutovati, pa u startu odustajem. radije cu napisati knjigu o tome 🙂
misli ili živi drugačije??
–
nije svejedno 😛
Кина је комунистичака јер Кином упрваља комунистичка партије Кине . Јасно ко дан . Има ли ико одговор на постављено питање ?
Да мало преформулишем питање . Зашто Запад више улаже у Кину него у Индију , ако у Индији има рецимо далеко више људи који говоре енглески , дакле лакша је комуникација . А што се тиче сатнице ( у фабрикама ) мислим да је у Индији чак нижа него у Кини или су ту негдје .
koji parametar pokazuje ‘ulaganja zapada’ u kinu ili indiju?
Који параметар ? Па шта мислиш који ? Ти стално нешто колиш ко маца око вруће каше . Те ћирилица , те колико Русија извезе у РС …Параметар су ‘директна страна улагања’ , преко 100 милијарди долара Кинa и неких 20 милијарди Индијa у 2010.
http://www.bloomberg.com/news/2011-01-18/foreign-direct-investment-in-china-in-2010-rises-to-record-105-7-billion.html
http://www.rediff.com/business/slide-show/slide-show-1-indias-fdi-inflows-dip-in-2010/20101221.htm
30.Mark
A Republika Srpska je socijaldemokratska, zato što njome upravlja Savez nezavisnih socijaldemokrata. hahahahahahaha
–
Prema ‘komunističkim’ udžbenicima, radnici su vlasnici sredstava za proizvodnju. U Kini to, očigledno, nije slučaj.
“Kina ima 960 000 multimilionera, što je za 9,7 odsto više nego prošle godine, navodi se u ”Izvještaju o bogatstvu 2011. godine” koji je objavila akademija Rupert Hugvert.”
–
Nema šta, uzorna komunistička zemlja, hahaha
–
link: http://www.capital.ba/u-kini-960-000-multimilionera/
mark, ne znam zasto se vise ulaze u kinu nego u indiju. trebalo bi to malo detaljnije prostudirati sto mi je trenutno cisto gubljenje vremena, ali bi trebao znati da kina nije klasicna komunisticka zemlja. kina ima berze, listirane kompanije, privatno vlasnistvo i mnoga druga cuda sto komunisticki sistem nikad nije dozvolio (primjer je nekadasnji istocni blok). samo kakve to veze ima sa ovim clankom?
@Mark, u odnosu na GDP, strana ulaganja u Kinu i Indiju su tu negdje. To je osnovni parametar, a ne navođenje milijardi