BANJALUKA, Kada su elektronski mediji u Republici Srpskoj objavili vijest da je napokon opala vrijednost švajcarskog franka u odnosu na evro, korisnici stambenih kredita koji su vezani za “švajcarca” silno su se obradovali i jedva su čekali jutro da pogledaju kursnu listu, a onda – opet šok!
Naime, na kursnoj listi Centralne banke BiH današnja vrijednost švajcarskog franka bila je još veća od jučerašnje. Zvuči nevjerovatno, ali činjenica je da je srednji kurs “švajcarca” za 3. avgust 2011. godine iznosio 1,770142 konvertibilnih maraka. Za jedan švajcarski franak prema srednjem kursu Centralne banke BiH danas je moglo da se dobije 1,774478 maraka.
Kako je to moguće kada se zna da je srednji kurs švajcarskog franka u Hrvatskoj, naprimjer, sa jučerašnjih rekordnih 6,72 danas pao na 6,68 kuna za jedan švajcarski franak?
Ovim pitanjem svakako bi morale da se ozbiljno pozabave nadležne institucije u BiH i Republici Srpskoj. Trebale bi da utvrde kome je to u interesu i zbog čega da još više zagorčava život stanovnicima koje je i do sada švajcarski franak već “zavio u crno”.
Ako se neko od nadležnih uopšte bude i bavio ovim pitanjem, svakako bi morao da ima na umu još neke veoma važne činjenice.
Centralna banka Švajcarske je ujutro, 3. avgusta, saopštila da je smanjila kamatne stope kako bi obuzdala svoju nacionalnu valutu. I uspjela je. Na međunarodnim finansijskim tržištima popularni “švajcarac” juče je pao za više od dva odsto u odnosu na evro.
U odnosu na švajcarski franak juče (srijeda) je ojačao za 1,7 odsto i američki dolar. Evro je tokom jučerašnjeg dana ojačao i gotovo jedan odsto u odnosu na dolar.
O tim kretanjima na međunarodnom deviznom tržištu mogli bi da se izvode razne kalkulacije i zaključci. Ipak, analitičari vjeruju da će vrijednost švajcarskog franka u narednom periodu, i pored intervencija Centralne banke Švajcarske, određivati tržište.
U Švajcarskoj centralnoj banci priznali su da je njihova nacionalna valuta značajno precjenjena. Na taj način ostavili su prostor za dodatne intervencije kako bi se njen kurs obuzdao. Jer, prejak švajcarski franak ne odgovara ni švajcarskoj privredi s obzirom da poskupljuje njihove proizvode namjenjene izvozu.
Od početka godine evro je oslabio gotovo 11,5 odsto prema franku, a dolar za 17 odsto. To je naprosto natjeralo švajcarsku monetarnu vlast da interveniše kako bi obuzdala rast svoje nacionalne valute. Zbog toga je izgubila gotovo 21 milijardu dolara u periodu od marta 2009. i jula 2010. godine.
Švajcarska centralna banka će zato biti oprezna kod tih intervencija.
Zbog toga ne treba bar u ovoj godini očekivati neki značajniji pad vrijednosti švajcarskog franka u odnosu na evro. Razlog za dodatni oprez je i činjenica da je treća ekonomija evro zone, ekonomija Italije, bukvalno u kolapsu. U toj zemlji se posljednjih dana sve više komplikuje dužnička kriza, tako da analitičari upozoravaju da bi Italiju mogao da zadesi bankrot.
Korisnici stambenih kredita koji su vezani za švajcarski franak, bar u Republici Srpskoj, nemaju razloga za slavlje. Oni će im i dalje biti “omča oko vrata”. Tako to biva kad država ne vodi računa o svojim stanovnicima.
U Hrvatskoj, koja ima neuporedivo više korisnika takvih kredita, situacija je sasvim drugačija. Vlada Hrvatske zatražila je od banaka da problem velikog povećanja rata kredita u CHF –u riješe približavanjem iznosa rate visini u trenutku podizanja stambenog kredita, odnosno da se rata fiksira u kunama po fiksnom kursu od 5,8 kuna /0,78 evra/ za franak ili manje.
Banke bi razliku anuiteta između stvarnog plaćanja i plaćanja po definisanom fiksnom kursu evidentirale kao odgođeno beskamatno potraživanje. Rok trajanja tog odgođenog beskamatnog potraživanja bio bi 10 godina, do kada se realno može očekivati da su moguće promjene kursa švajcarskog franka koje bi poništile ove razlike.
Iz hrvatske Vlade najavljuju da će ovih dana sa bankama potpisati odgovarajući dokument o tome. Imaju kažu i druge metode za one koji ne pristanu na takav dogovor.
Te mehanizme ima i Centralna banka BiH, a pogotovo entitetske Agencije za bankarstvo, ali njima su očigledno važnije strane komercijalne banke od domaćih stanovnika. Srna
Komentariši