BEOGRAD, Saradnik beogradskog Instituta za tržišna istraživanja Saša Đogović ocijenio je da novi finansijski aranžman Srbije sa Međunarodnim monetarnim fondom /MMF/ govori da je došlo do kraha ekonomske politike zemlje i da se neće premostiti budžetske praznine, nego će se “prazniti” privreda.
“Novi finansijski aranžman sa MMF-om, vredan tri milijarde dolara, predstavlja samo neku vrstu garancije drugim međunarodnim kreditorima da Srbiji daju dodatne pozajmice, kako bi premostila ovu godinu i ‘rupe’ u budžetu”, rekao je Đogović.
On je naveo da će spektar dogovorenih ekonomskih mjera za smanjenje deficita u budžetu, kojima se “reže” javna potrošnja i povećavaju porezi, pasti na teret privrede i stanovništva, odnosno produbiće se nelikvidnost privrede i smanjiti kupovna moć građana.
“Privreda će na ovaj način vrlo verovatno smanjivati postojeći nivo zarada, kako bi što manje izdvajala za poreze i doprinose, a jedan deo će verovatno da zađe i u zonu sive ekonomije”, dodao je Đogović.
On je naveo da se sve stavlja na teret privrede i stanovništva, kako bi, kako je naveo, ovako raskalašan državni aparat mogao da finansira cijelu svoju aparaturu, umjesto da se krene u transformaciju javnog sektora, počev od javne administracije i preduzeća.
Đogović je naveo da čak treba početi ukidati i neka javna preduzeća, kao što su “Skijališta” /koje je osnovao ministar ekonomije Mlađan Dinkić/, jer nema potrebe da postoje i jer su osnovana da zadovolje apetit pojedinih partija.
On je naveo da su bile “potpuno bajkovite” vladine projekcije o prirednom rastu prvo od 3,5 odsto, a zatim od 0,5 odsto, da bi se onda ispostavilo da će Srbija zabilježiti negativan privredni rast od minus dva odsto.
Đogović je naveo da će se rebalans budžeta morati osloniti na negativan privredni rast od minus dva odsto, pa čak do minus pet odsto.
“Neko treba da odgovara i za neodgovorne izjave tokom prošle jeseni da svetska ekonomska kriza neće dotaći Srbiju, pa da ćemo je iskoristiti”, rekao je Đogović Srni.
On je naveo da loša privredna situacija u Srbiji nije posljedica samo svjetske ekonomske, nego i unutrašnje krize u zemlji, odnosno “krize na kvadrat”.
