BANJALUKA, Slovenačka kompanija “Livar” namjerava od svoje kćerke firme u RS – banjalučkog “Jelšingrad Livara” izvući više od 11,6 miliona KM u gotovini, saznaju “Nezavisne”.
“Isisavanje” miliona Slovenci namjeravaju sprovesti kroz naplatu ulaganja koja je “Livar” unio u banjalučku livnicu čelnika po preuzetoj privatizacionoj obavezi iz 2005. godine.
Plan izvlačenja novca regulisan je ugovorom koji je “Livar” potpisao sa “Jelšingradom” još sredinom 2009. godine i aneksom ugovora sklopljenim godinu dana kasnije.
Ono što ugovor čini posebno skandaloznim je da Slovenci žele naplatiti u kešu, iako su u “Jelšingrad”, na ime privatizacione investicije, unijeli isključivo polovne mašine i opremu od kojih, kako “Nezavisne” saznaju, većina nikad nije ni stavljena u funkciju.
Kako se predviđa, banjalučka fabrika će svom većinskom vlasniku “dug” isplatiti u ratama u narednih 10 godina, počev od jula 2014, uz uračunate godišnje kamate od pet odsto.
Tome se oštro usprotivilo Društvo za upravljanje Penzijskim rezervnim fondom (PREF) RS, manjinski akcionar “Jelšingrad – Livara”, zahtijevajući poništenje ugovora pod prijetnjom podnošenja tužbe.
“Predstavnik PREF-a je podnio ostavku na mjesto člana Upravnog odbora ‘Jelšingrada’ jer smatramo da je potpisani ugovor štetan po banjalučko preduzeće. Razgovarali smo s predstavnicima većinskog vlasnika i tražili da se taj ugovor raskine, što do sada nije učinjeno. Očekujemo još jedan sastanak početkom 2014. i ako ugovor ne bude raskinut bićemo primorani da tražimo zaštitu svojih prava sudskim putem”, izjavio je za “Nezavisne” Darko Lakić, direktor Društva za upravljanje PREF-om.
Ugovor o privatizaciji “Jelšingrada” potpisan je 1. juna 2005. godine, pri čemu je slovenački “Livar” preuzeo 65 odsto kapitala banjalučke livnice za 100.000 KM uz obavezu investiranja 10,3 miliona KM u novcu ili stvarima.
Prema saznanjima “Nezavisnih”, Slovenci su u stvarima (mašine i oprema) investirali više od ugovorene obaveze (ukupno 11,63 miliona KM), što je tadašnja Direkcija za privatizaciju RS, a kasnije i Investiciono-razvojna banka (IRB), priznala kao validno ulaganje, iako više od 6,7 miliona KM ili 58 odsto uložene opreme nikad nije stavljeno u upotrebu. Prema pouzdanim informacijama, dio mašina je u lošem stanju, dok drugi uopšte ne odgovara tipu proizvodnje banjalučke livnice.
Pravnici kažu da Slovenci žele iskoristiti zakonsku nedorečenost koja je ostavila nedefinisanim način knjiženja investicija ugovorenih prilikom privatizacije, pa su se pojedini kupci odlučivali da je bilansno vode kao obavezu kupljenog preduzeća. Međutim, do ovog slučaja niko od vlasnika privatizovanih preduzeća nije zatražio naplatu tih potraživanja.
U IRB RS, nasljedniku ugašene Direkcije za privatizaciju, potvrdili su da je “Livar”, prema njihovim nalazima, ispunio privatizacionu obavezu investiranja u “Jelšingrad”. Tvrde, pak, da nemaju saznanja da više od polovine unesenih mašina nikad nije bilo u upotrebi.
“U toku kontrole, a ni kasnije, nismo došli do saznanja da neka oprema unesena u ‘Jelšingrad’ nije instalirana budući da je kupac vršio ulaganja prema planiranoj strukturi i izvršio rekonstrukciju livnice, što su kontrolori lično vidjeli u toku kontrole”, navode u IRB-u.
Napominju da su izvršene investicije kupca u poslovnim knjigama “Jelšingrada” evidentirane kao obaveze koje se mogu konvertovati u kapital, “budući da ugovorom nije propisano da izvršena obaveza investiranja kupca ne može biti predmet dokapitalizacije”.
Međutim, kako zakoni u RS ne omogućavaju konverziju predmetnih obaveza preduzeća u kapital, u IRB-u smatraju da će “Jelšingrad” unijete investicije morati oprihodovati, odnosno evidentirati kao donaciju većinskog vlasnika, navodeći slučaj Fabrike duvana Banjaluka.
Stana Marković-Bojanić, direktor “Jelšingrad – Livara”, nije željela komentarisati zbog čega je preduzeće potpisalo sporni ugovor s većinskim vlasnikom, navodeći da je u to vrijeme bila na porodiljskom bolovanju, a da je funkciju direktora preuzela 1. oktobra 2012.
“Što se tiče investicija ‘Livar’ je u skladu s ugovorom o privatizaciji uložio u ‘Jelšingrad’ opremu i postrojenja u vrijednosti kako je to bilo definisano navedenim ugovorom”, kazala je ona, ne negirajući saznanja da je unesena polovna oprema koja većim dijelom nije ni upotrijebljena.
Na pitanje da li će isplata potraživanja ugroziti likvidnost i dalje poslovanje “Jelšingrada”, ona je izrazila nadu da će “imajući u vidu dosadašnju maksimalno korektnu saradnju s ‘Livarom’ naći zajednički dogovor i po pitanju predmetnog ugovora iz 2009. godine”.
Ugovor vodi gašenju preduzeća
Slavko Pijetlović, predsjednik Sindikata “Jelšingrad – Livara”, kazao je da je zatečen informacijom da većinski vlasnik iz Slovenije želi naplatu investiranih sredstava.
“Sindikat nije upoznat s ugovorom koji spominjete. Ukoliko se ispostavi da ćemo morati vratiti 11 miliona, lično mislim da će to dovesti do gašenja firme imajući u vidu finansijsku situaciju i činjenicu da je ovih dana 20 radnika proglašeno tehnološkim viškom”, kazao je Pijetlović.
On je istakao da bi u rješavanje ovog pitanja trebalo da se uključi Vlada RS kako se ne bi desio novi slučaj “Birač” i ugrozilo 250 radnih mjesta. Nezavisne novine
3 komentara
Molimo Vas da pročitate sledeća pravila prije komentarisanja:
Komentari koji sadrže uvrede, nepristojan govor, prijetnje, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Nije dozvoljeno lažno predstavljanje, ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Molimo Vas da se u pisanju komentara pridržavate pravopisnih pravila. Komentare pisane isključivo velikim slovima nećemo objavljivati. Zadržavamo pravo izbora i skraćivanja komentara koji će biti objavljeni. Mišljenja sadržana u komentarima ne predstavljaju stavove poslovnog portala CAPITAL.ba. Komentare koji se odnose na uređivačku politiku možete poslati na adresu info@capital.ba
.A sad još samo da uknjže zemlju na sebe.Direktor direkcije je u to doba bio nestranačka ličnost(2005), ugašeno mu radno mjesto po okončanju privatizacije Telekoma i Rafinerije.Tako da tu ni pozicija ni opozicija OČITO nema šta zamjerati ??????????Ko procjeni ulaganja???????
Direktor direkcije 2005 je bio iz Beograda.I iz direkcije je otišao u Inegru,po okončanju priv,Telekoma i Raf,
.Revizorki ( 2006) pohvala za kreativnost,(Varam li se ili je to ista osoba koja je u ime Direkcije vršila kontrolu primjene privatizacionih ugovora).Koliko će ovakvih slučajeva još biti?????Hipo ima hipoteku .Poreska milion reprograma,Elektrokrajina milion ,pa se ti sad tužuj.