LJUBLJANA, Vlada premijera Boruta Pahora mogla je bolje da “unovči” pristanak na povećanje sredstava u okviru mehanizma za stabilnost evra (EFSF), navodi opozicija.
Slovenija je u pregovorima sa drugim članicama evrozone imala dobre osnove da traži nešto zauzvrat za pomoć Grčkoj, ocjena je vodeće slovenačke opozicione stranke, Slovenske demokratske stranke (SDS).
Slovenački parlament je u utorak potvrdio zakon kojim je slovenačka garancija za taj krizni fond država evrozone povećana na 3,664 milijarde evra, pri čemu se od glasanja uzdržala SDS, koju vodi bivši premijer Janez Janša kome ankete najavljuju osvajanje relativne većine nakon izbora 4. decembra.
Mišljenje da je Pahorova vlada na odlasku pristala na povećanje garancije bez odgovarajuće kompenzacije iznio je član vođstva Janšine stranke Žiga Turk dodavši da je “Evropa klub u kome dominiraju interesi i tu se uvijek trguje”.
On je istakao da ne dovodi u pitanje učestvovanje Slovenije u tom mehanizmu jer država od zajedničke evropske valute i ekonomskog prostora ima veliku korist, ali da je vlada na odlasku mogla bolje unovčiti svoje članstvo u klubu.
“Pitam vladu šta smo zauzvrat dobili, jer ako nešto daš nešto moraš i dobiti”, kaže Turk koji smatra da je Slovenija u pregovorima sa drugim članicama evrozone imala “dobre argumente” da kaže kako za svoj pristanak za pomoć Grčkoj, koja je “razvijenija i u kojoj su plate više nego u Sloveniji”, traži nešto zauzvrat.
Mitja Gaspari, ministar za evropske poslove u vladi koja obavlja tekuće poslove, replicirao je Turku, rekavši da takvo uslovljavanje i trgovina nisu bili realni u ovom slučaju.
“Smisao mehanizma za stabilizaciju evra je solidarna pomoć državama evrozone koje su u teškoćama, a uslovljena je sprovođenjem potrebnih reformi“, pojasnio je on.
Kao neke od tema koje su u tim pregovorima mogle biti postavljene sa slovenačke strane Turk je naveo problematiku sastava budućeg arbitražnog suda koji će rješavati granični spor sa Hrvatskom, sporno pitanje gradnje gasnih terminala u Italiji uz slovenačku granicu ili pitanje dokapitalizacije Nove Ljubljanske banke (NLB). Tanjug
Komentariši