Solidarnost umjesto poreza

solidarnostBEOGRAD,  Ministar rada i socijalne plitike Srbije Rasim Ljajić izjavio je da bi se fond za socijalne intervencije, iz kojeg bi se pomagalo najugroženijim stanovnicima, “punio”, između ostalog, sredstvima od primjene Zakona o oduzimanju imovine stečene krivičnim djelom, sredstvima od lutrije, novcem od uštede javnih preduzeća.

“Očekujemo da javna preduzeća uštede najmanje dva odsto, a drugi budžetski korisnici najmanje jedan odsto, i ta bi se razlika slivala u ovaj fond, koji bi bio osnovan. I zaposleni bi mogli da izdvajaju simbolične iznose, pa bi oni koji zarađuju više 50.000 dinara mesečno izdvajali 300 dinara, a oni koji primaju iznad 100.000 mogli bi da daju 600 dinara. To nije nikakav porez, već mnogo šira akcija – solidarnost”, rekao Ljajić.

On je naveo da će mjere za pomoć najugroženijem stanovništvu, koje su ispisane u Ministarstvu rada i socijalne politike, naredne nedjelje biti sasvim definisane i da će, nakon pregovora sa socijalnim partnerima, biti ponuđene Vladi.

“Sada je ceo materijal u Ministarstvu finanasija. Početkom nedelje ćemo sa kolegama iz ovog ministarstva detaljno pregledati svaku od njih i iznose koji se zahtevaju. Ono što je sasvim sigurno, a u to me je uverio i premijer Mirko Cvetković, je da su ove mere nužne i da će sigurno biti donesene”, rekao je Ljajić za “Večernje novosti”.

On je izrazio očekivanje da će tri do pet milijardi dinara, koliko su izračunali u ministarstvu da je potrebo za borbu protiv siromaštva, biti obezbjeđeno kroz rebalans republičkog budžeta u aprilu.

“Ne možemo da zaštitimo sve ugrožene, jer u Srbiji više od 560 000 ljudi živi ispod granice siromaštva. U ovom trenutku nemamo sredstva da pomognemo svima i zato ćemo sa ovim minimumom da zaštitimo samo najugroženije. Ovo su više egzistencijalne mere, nego što su socijalne”, ocijenio je Ljajić.

Pročitaj više:  Tehnički remont GOB-a

On je rekao da je ideja o otvaranju prodavnica za siromašne dobra, ali da se moraju definisati mnoge stvari kako bi se izbjegle zloupotrebe i kako se cijela ideja ne bi kompromitovala.

“Postoje realne mogućnosti da ove prodavnice zažive, ali nije dobro ako se one otvaraju samo u Beogradu i Novom Sadu. Ne kažem da ovde nema problema, ni siromaštva. Naprotiv, ali ipak je lakše nego u Doljevcu, Krupunju, Merošini”, naveo je Ljajić.

Comments

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *

More posts