Srbija: Država obećava proljeće bez dugova

BEOGRAD, Od proljeća 2013. država Srbija  neće biti uzročnik nelikvidnosti, obećao je nedavno privrednicima ministar finansija i privrede Srbije Mlađan Dinkić. To bi trebalo da znači da sadašnja vlada neće, kao prethodna, povećavati plate službenicima, a da nije platila račune za struju, vodu, grijanje i iznošenje smeća.
Skorašnjim usvajanjem Zakona o rokovima izmirenja obaveza u komercijalnim transakcijama, država će se obavezati da će od 31. marta naredne godine sve svoje račune plaćati u roku do 45, dok će preduzeća i preduzetnici svoje obaveze za preuzetu robu i pružene im usluge morati da izmire do 60 dana.
– Cilj je da država bude generator likvidnosti, a ja preuzimam obavezu da disciplinujem državne organe da plaćaju račune u roku do 45 dana – obećao je Dinkić prošlog ponedjeljka prisutnim direktorima na skupu u Privrednoj komori Srbije.
Ali, šta će biti sa sadašnjim dugom države, gradova i opština i javnih preduzeća privatnom sektoru, koji se nezvanično procjenjuje na oko 1,2 milijarde evra?
Privrednici su primijetili da na rashodnoj strani prijedloga budžeta za 2013. nije predviđena stavka ,,vraćanje dugova”, iako su nadležnima u Dačićevom timu predočili da očekuju od vlade da saopšti plan vraćanja starih državnih dugova, jer i privredi gori pod nogama. Ukupan dug preduzeća i preduzetnika procjenjuje se na oko 20 milijardi evra. Računi trećine od ukupno 103.000 preduzeća su blokirani. Samo 15 odsto od ukupnog broja preduzeća nije pod prijetnjom blokade.
Država nema plan vraćanja duga, ali je ministar Dinkić poručio da vlada nije zaboravila svoja dugovanja, prije svega proizvođačima lijekova, kao i putarima i drugim firmama. Njegovo ministarstvo je već dalo doprinos borbi protiv nelikvidnosti omogućavanjem malim i srednjim preduzećima da plaćaju PDV poslije naplate isporučene robe ili usluge, ali i subvencionisanjem kama kredita za likvidnost.
– Država je svjesna da nije dovoljno regulisati samo izmirivanje budućih obaveza, već i sadašnje dugove – izjavio je Dinkić. – Razgovaraćemo sa svim sektorima privrede.
Koliko ukupno država duguje privredi nije zvanično rečeno, ali je ministar finansija saopštio da je najveći dug zdravstva. Težak je 26 milijardi dinara. Od ukupnog duga farmaceutskoj industriji, 13 milijardi duguju bolnice, a 13 milijardi Republički fond za zdravstveno osiguranje (RFZO). Ostala dugovanja države su manja, među kojima je dug putarima i dugovi lokalnih samouprava za kapitalne investicije.
Dinkić je rekao da se tačan iznos dugova lokalnih samouprava privredi upravo utvrđuje, ali nije saopštio kolika su dugovanja javnih preduzeća. Ipak, privrednike je ohrabrila njegova izjava da je cilj kome teži Ministarstvo finansija da do početka naredne godine budu regulisani dugovi republike i dobrim djelom dugovi „lokala”.
Sve s namjerom da se od 31. marta, stupanjem na snagu pomenutog zakona, koji treba da uspostavi redovnost u plaćanju, propisani rokovi zaista poštuju.
Prošlog utorka je postalo jasno da ,,regulisanje državnog duga do kraja godine” ne znači da će do tog roka država isplatiti privredi sve svoje zaostale obaveze. Svjesni činjenice da u budžetu nema tolikih para, predstavnici domaćih i stranih proizvođača lijekova i veledrogerija pristali su na sastanku sa ministrom finansija i ministarkom zdravlja da RFZO postepeno skraćuje rokove plaćanja.
Dugovanje bolnica od 13 milijardi dinara preuzeće država kao javni dug. On će biti isplaćivan u nominalnom iznosu bez kamate u naredne tri godine, u jednakim tromjesečnim ratama. RFZO će postepeno skraćivati rokove plaćanja sa sadašnjih 200 dana na 150 dana u 2013. godini, zatim na 120 dana u 2014, da bi u 2015. godine taj rok bio 90 dana.
Milan Knežević, potpredsjednik Asocijacije malih i srednjih preduzeća i vlasnik tekstilne firme ,,Modus”, podsjeća da su trogodišnja kriza, koja još ne jenjava i lanac neplaćanja, u kome je i država, desetkovali sektor malog biznisa. Zato su u ovom udruženju pozdravili Nacrt zakona kojim se utvrđuju rokovi plaćanja i prijedlog resornog ministarstva i vlade da se posebnim zakonom izvrši uslovni otpis zateznih kamata i odobri mirovanje poreskog duga.
Dinkić im je rekao da će se preduzetnicima i malim i srednjim preduzećima omogućiti mirovanje poreskog duga na dvije godine, a velikim preduzećima na godinu dana, pod uslovom da počnu redovno da izmiruju tekuće obaveze. Ali, ako za jedan mjesec ne budu platili, sve im se vraća i ništa se ne otpisuje, a ako plate glavni dug – zatezna kamata će im biti otpisana.
Sve je lijepo zamišljeno i na papiru zapisano, kaže Milan Knežević. Samo što nadležni sudovi treba da zapisano sprovedu u život. Jer, prema riječima Rajka Latinovića, direktora preduzeća ,,Imes-PKB”, u Srbiji se naplati samo dva odsto sudskih presuda.
– Zato nas i ne brinu oni koji zakasne da plate, muka je što se ne staje na put onima koji uopšte ne namjeravaju da plate – kaže Latinović.
Upućeni tvrde da se samo jednim zakonom ne može postići redovnost plaćanja. Zbog toga što srpskom ekonomijom hara destrukcija, jer vlasnici preduzeća i oni koji njima upravljaju prisvajaju dio kapitala na koji nemaju pravo. Tako se preduzeća svjesno guraju u stečaj, njihovi povjerioci ostaju bez imovine, a nesavjesni dužnici, koji prisvajaju tuđe, ostaju nekažnjeni. Politika