BEOGRAD, Korisnici kartica u Srbiji obavljaju u prosjeku osam transakcija putem kartica mjesečno, pokazalo je najnovije MasterIndex Srbija istraživanje.
Istraživanje, koje je godišnja studija finansijskih navika i potreba aktivnih korisnika kartica u Srbiji, otkrilo je da se platne kartice koriste u svakodnevnim trgovačkim aktivnostima, a 60 odsto ispitanika ih koristi nekoliko puta sedmično.
Artur Turemka, generalni direktor za tržišta Balkana, istakao je prednosti upotrebe elektronskog plaćanja za tržišta i društva u cjelini, kao što su: poboljšanje potrošačkog iskustva, promovisanje učešća u globalnoj ekonomiji, činjenje cijelog sistema plaćanja lakšim, bržim i sigurnijim i podrška kreiranju novih poslova.
Sve veća upotreba elektronskog plaćanja je provjerena metoda u borbi protiv finansijske isključenosti, što je problem sa kojim se suočavaju države širom svijeta – prema rezultatima Evropske studije o finansijskoj inkluziji, postoji 204 miliona Evropljana, a 38 odsto Srba van zvaničnih finansijskih tokova.
Turemka je takođe rekao da iako gotovina još uvijek čini 85 odsto maloprodajnih transakcija, bezgotovinsko društvo se gradi širom svijeta.
„Kada pogledamo unapred, možemo reći da će mobilne tehnologije biti velika prekretnica, zahvaljujući njihovim mogućnostima i prilagodljivosti. Njihova usklađenost sa realnim životnim stilovima i potrebama modernih potrošača i trgovaca svakako će ubrzati rast bezgotovinskog društva, a ne postavlja se pitanje da li, već kada će se to desiti”, rekao je Turmenko.
U Srbiji je trend prelaska sa gotovine na bezgotovinsko takođe prisutan, kao što su pokazali rezultati MasterIndex istraživanja.
Istraživanje je pokazalo da 74 odsto ispitanika posjeduje debitnu karticu, što je za 14,4 odsto više nego 2015. godine, dok je i broj onih koji posjeduju samo kreditnu karticu malo povećan – sa 7,1 odsto na osam odsto u toku jedne godine.
Istraživanje je takođe pokazalo da se platne kartice obično nešto češće koriste od gotovine za plaćanje iznosu većih od 1.500 dinara – 47 odsto naspram 46 odsto.
Građani prepoznaju debitne kartice kao pogodnu zamenu za gotovinu i najčešće ih koriste za kupovinu hrane (64 odsto), odjeće (29 odsto) i na benzinskim pumpama (20 odsto).
Kreditne kartice se takođe uglavnom koriste za ove kupovine, ali nešto ređe nego debitne kartice – za kupovinu hrane (46 odsto), tehnike (31 odsto), odjeće (28 odsto) i na benzinskim pumpama (18 odsto).
Istraživanje se takođe bavilo i u budžetima domaćinstava – rezultati pokazuju da je za 52 odsto ispitanika, vođenje računa o kućnom budžetu individualna odluka koju oni sami donose, dok je 39 odsto reklo da je kućni budžet zajednička odgovornost svih članova.
Gledajući prosječne rashode, na hranu i komunalije odlazi najveći dio mjesečnih troškova, što je izjavilo po 92 odsto ispitanika. Troškovi vezani za djecu čine najveći dio troškova njihovog domaćinstva za 17 odsto ispitanika, dok je održavanje automobila najveći trošak za 10 odsto ispitanika.
Dobra reputacija banke navedena je kao najvažniji faktor prilikom odabira kartice za 35 odsto ispitanika, nakon čega sljede poslodavac– 27 odsto, dodatne pogodnosti poput odloženog plaćanja, rata i osiguranja– 26 odsto i preporuke- 24 odsto. Dobra reputacija je takođe odlučujući faktor prilikom odabira banke za 42 odsto ispitanika, a sljede niske kamatne stope i naknade što je reklo 35 odsto ispitanika.
MasterIndex istraživanje je takođe otkrilo na kojim mjestima bi građani željeli da plaćaju karticama, ali trenutno nema dovoljno ili nema uopšte POS terminala– pijace su lokacije gdje bi kupci najčešće željeli da plate karticom, što je reklo 24 odsto njih (osam odsto više u odnosu na 2015. godinom). Zatim sljede kiosci i trafike sa 17 odsto, a potom i sve državne i opštinske institucije, sva taksi vozila i lokalne prodavnice.
Jelena Ristić, direktorka prodaje za tržišta Srbije, Crne Gore i Bosne i Hercegovine, je izjavila: „Ovi rezultati su dobar pokazatelj toga da su korisnici naviknuti na prednosti koje im plaćanja karticom nude i da žele da ostvare te prednosti na još više prodajnih mesta.“ BiF
Komentariši