BEOGRAD, Srbija će imati ove godine najmanji pad ekonomske aktivnosti na zapadnom Balkanu od minus tri odsto, što je mnogo manje od onoga što se očekuje za Evropsku uniju (minus 8,4 odsto) ili šest zemalja zapadnog Balkana (minus 4,8 odsto), kaže šef kancelarije Svjetske banke u Beogradu Stiven Ndegva.
Srpska privreda je tokom krize izazvane pandemijom koronavirusa prošla relativno dobro u poređenju s drugim zemljama. U narednom periodu će ekonomski oporavak biti snažniji, a izgledi za rast bolji ako Srbija ugrabi priliku da udahne privredi novu energiju primenom važnih reformi, kaže u ekskluzivnom intervjuu za Kurir šef kancelarije Svjetske banke u Beogradu Stiven Ndegva.
On, ističe da će pad bruto domaćeg proizvoda (BDP) Srbije biti znatno manji nego u državama zapadnog Balkana i Evropske unije, dodajući istovremeno da bi srpska ekonomija već 2021. godine mogla da se vrati na prethodnu putanju rasta.
Poslije nekoliko godina rasta Svjetska banka ove godine prognozira Srbiji pad BDP za oko tri odsto. Koliko je to rizično za srpsku privredu?
– Srbija će imati ove godine najmanji pad ekonomske aktivnosti na zapadnom Balkanu od minus tri odsto, što je mnogo manje od onoga što se očekuje za EU (minus 8,4 odsto) ili šest zemalja zapadnog Balkana (minus 4,8 odsto). To je, prije svega, rezultat izdašnog paketa fiskalnih podsticaja, koji je uporediv sa paketima u daleko bogatijim zemljama. Budžetska podrška privredi i građanima već sada je na nivou od oko 13 odsto BDP, što je uporedivo sa mnogo bogatijim zemljama. Ovakav vid fiskalne pomoći bio je moguć zahvaljujući dobroj startnoj poziciji: godine fiskalne konsolidacije pomogle su Vladi da smanji javni dug u proteklih nekoliko godina i poveća svoje depozite. Pored toga, aktivnost u nekim sektorima bila je bolja nego što se očekivalo, na primjer u poljoprivredi, što je prilično sprečilo dublju recesiju ove godine.
Kada se može očekivati oporavak srpske privrede i ponovni rast BDP?
– Oporavak privrede se očekuje već sljedeće godine. Naravno, razvoj mnogih događaja nije pod kontrolom Srbije, ali njena ekonomija bi uskoro trebalo da se vrati na prethodnu putanju rasta. Da bi se to i desilo, neophodno je da Vlada primjeni ambiciozan set reformi koji je definisan u ekspozeu premijerke Ane Brnabić, kao i u nedavnom izvještaju Svjetske banke „Nova agenda za privredni rast Srbije“. Jedino reforme mogu da omoguće srpskoj privredi da izađe iz krize snažnija i bolje pripremljena za nove izazove.
Svjetska ekonomija je u sve većoj krizi, to je činjenica. Gde je Srbija u poređenju sa zapadnim Balkanom, a gdje u poređenju sa EU i šire?
– Srbija je prošla relativno dobro u poređenju s drugim zemljama. U narednom periodu ekonomski oporavak biće snažniji, a izgledi za rast bolji, ako Srbija ugrabi priliku da udahne privredi novu energiju primenom važnih reformi. Na primjenu nekih reformi se dugo čeka, kao što je reforma državnih preduzeća: nekima od njih je potrebna privatizacija i korporatizacija, a nekima bolje upravljanje. Drugi set reformi odnosi se na pripremu privrede za budućnost i one se odnose na „zeleni rast“, koji vodi zemlju ka čistoj energiji, boljem upravljanju otpadom, ekološki bezbednoj poljoprivredi. Posvećenost Vlade ovim reformama za budućnost zaslužuje pohvalu.
Kako gledate na državnu pomoć srpskoj privredi tokom pandemije koronavirusa?
– Sve vlade pokušavaju da pruže podršku preduzećima i građanima. Odgovor srpske vlade bio je brz i obiman. Pandemija kovida 19 dovela je do zdravstvene i ekonomske krize bez presedana i svi i dalje učimo koje su najbolje opcije da se pomogne građanima i privredi. Jedna od lekcija za Srbiju je da je potrebna bolje ciljana pomoć. Budžetski resursi se iscrpljuju i podrška koja se pruža treba da bude selektivnija. I u tom djelu imamo dobre vijesti: kada bude uspostavljen i proradi novi registar socijalnih karata, postaće dragocjena alatka koju će Vlada koristiti za dodjelu pomoći onima kojima je najpotrebnija.
Na kraju, da li svijet očekuje veća ekonomska kriza od one iz 2008. godine?
– U pogledu dubine recesije, nažalost, da. Očekivani ovogodišnji pad ekonomske aktivnosti u svetu biće veći nego tokom svetske finansijske krize 2008-2009. Pored toga, za razliku od pre deset godina, ovaj ekonomski pad praćen je zdravstvenom krizom, koja je donjela velike žrtve. Nadamo se da će vakcina uskoro biti napravljena i da ćemo moći da se vratimo normalnom životu i radu kako bi oporavak krenuo 2021.
Da li, prema vašim procjenama, Srbija ima potencijalni problem s javnim dugom?
– Želeo bih odmah da naglasim da, iako je ove godine došlo do povećanja javnog duga, ne postoji kriza javnog duga. Smatramo da je ovo povećanje bilo jednokratno, pošto je Vlada ove godine morala da poveća budžetsku potrošnju. A to smo videli i u zemljama širom Evrope i sveta. Ubuduće očekujemo da Vlada ostane posvećena odgovornoj fiskalnoj politici kao što je bila prethodnih nekoliko godina. Kurir
Komentariši