ZRENJANIN, Dragiša Borić, iz Lukićeva pored Zrenjanina, ovih dana i ne razmišlja o žetvi. Voda na poljima pokvarila mu je planove. Ugroženo mu je više od 300 hektara oranica. Pod vodom je pšenica, koja je najviše stradala, a tu su i kukuruz, soja… Od početka maja, na njive u ovom dijelu Banata palo je više od 600 litara kiše.
– Samo u jedan hektar pod kukuruzom uloženo je 40.000 dinara – kaže Borić. – Šteta je ogromna. Stičem utisak da što više radim, više sam na gubitku. Nadam se da će neko u državi uvidjeti kakva nam katastrofa prijeti i da će nešto preduzeti.
Slična situacija je, upozoravaju stručnjaci, na gotovo četvrtini od ukupno 4,2 miliona hektara obradivih površina u Srbiji. Milan Prostran, sekretar Udruženja poljoprivrede Privredne komore Srbije, kaže da se procjenjuje da je voda oštetila ili uništila usjeve na gotovo milion hektara obradivog zemljišta.
– Opštine još nisu dale podatke o šteti – kaže Prostran. – Izuzetak je Valjevo, gdje je šteta na usjevima 480 miliona dinara, a u Kikindi je proglašena elementarna nepogoda. Izgleda da niko nema hrabrosti da procjeni kolike su razmjere štete na usjevima. Najugroženije su one kulture koje ovih dana dospjevaju za berbu ili žetvu.
Prostran objašnjava da će šteta na pšenici biti veća od 30 odsto, odnosno, da će prinos sa 480.000 hektara, koji je ranije procjenjivan na 1,9 miliona tona, biti manji za trećinu.
– Polja pšenice u srednjem Banatu podsjećaju na polja pirinča – kaže Prostran. – Ječam je požnjeven sa oko 20 odsto površina, ali, nepožnjeveno će pretrpjeti jako velike štete.
Rod ranog voća – jagoda, trešanja, višanja, kupina, malina, pa i kajsija, biće, u odnosu na prošlu godinu, smanjen od 20 do 40 odsto. Slična je situacija i sa povrćem – paprikama i paradajzom.
Proljećni usjevi – kukuruz, suncokret i soja, ali i voće koje se kasnije bere, jabuke, kruške i šljive – na parcelama koje nisu ugrožene vodom jako dobro napreduju – kaže Prostran.
Cijena nepromišljenosti
Do problema je, dodaje Prostran, došlo zbog velikih padavina koje se ne pamte, ali i slabog održavanja odvodnih kanala.
– Plaćamo cijenu dvadesetogodišnjeg neodržavanja kanala – kaže Prostran. – Kanali, prije svega u Vojvodini, kopani su zbog odvodnjavanja, i to im je primarna funkcija. Novosti
