BANJALUKA – Pred kraj prošle godine prvi poljoprivredni proizvodi su se našli na tezgama urbanih tržnica u Banjaluci. Realizacija ovog projekta u Banjaluci ide polako već godinama, a nadležni se nadaju da će ove urbane tržnice u potpunosti zaživjeti do maja ove godine.
Urbane tržnice su proradile na četiri od pet predviđenih lokacija na kojima prodavci nude raznu robu. Jedna od njih se nalazi u naselju Nova Varoš okružena blokom stambenih zgrada, a Željko Vidović je jedan od četiri proizvođača koji snabdijeva štand u ovom banjalučkom naselju.
Vidović obezbjeđuje jaja sa svoje farme koka nosilja te brašno iz mlinova u Krupi na Vrbasu i to pšenično, kukuruzno, heljdino i raženo. Ostali proizvođači na štandovima nude med i proizvode od meda, mlijeko, sireve te druge mliječne proizvode i domaće sokove.
„U januaru je prodaja bila dobra, februar je težak mjesec nema nešto prometa, ali prodavci mi kažu da bi mart i april mogli biti bolji. Tek smo počeli i nadamo se da će biti bolje“, kazao je Vidović.
Dodao je da su objekti uslovni u uredni što je važno za njihov rad.
„Mještani ovog dijela grada su prijatni i lako je sa njima sarađivati“, kazao je on.
Mještani sa kojima smo razgovarali kažu da kod kupovine proizvoda sa ovih štandova znaju šta kupuju, odnosno domaće proizvode. Osim toga praktične su pogotovo za starije Banjalučane.
„Nije na odmet što se štandovi nalaze blizu moje zgrade. Gradska tržnica je u centru grada i ona je za moje godine daleko. Ovako izađem iz zgrade i lagano prošetam do štanda u naselju, pogledam šta nude i kupim šta mi treba“, kazala je jedna vremešna stanarka koju smo zatekli u kupovini.
Njena sugrađanka Svjetlana Stanivuković smatra da ove tržnice svakako olakšavaju život građana.
„Ja ne živim u ovom dijelu grada već na Petrićevcu. Svakako mi je lakše zgodnije i brže doći u Novu Varoš nego na gradsku tržnicu u centru grada“, kazala je Stanivuković.
Podsjećamo, inicijator projekta izgradnje urbanih tržnica je Centar za razvoj i unapređenje sela Banjaluka koji je uradio idejni projekat 2021. godine i proslijedio ga Gradu Banjaluka, koji je konkurisao za sredstva međunarodnih fondova.
Nisu završene sve procedure
Realizacija od tada traje i još nije u potpunosti okončana.
Iako realizacija projekta ide sporo u Centru su zadovoljni što su urbane tržnice počele sa radom iako još nisu u punom kapacitetu.
„Zadovoljan sam da se to napokon desilo, ali isto tako mislim da se to poprilično razvuklo. Trebalo je dugo vremena da prođemo kroz određene procedure i pribavimo dokumentaciju, koju su zahtijevali strani donatori. Nakon te etape objavljivane su javne nabavke za kupovinu i postavljanje opreme, koje su iz različitih razloga poništavane pa su se ponavljale. Sve je to usporilo realizaciju, ali napokon smo dobili ono što smo tražili“, poručio je direktor Centra Draško Ilić.
Kaže da su štandovi u određenoj mjeri proradili krajem prošle godine, ali da je potrebno da se završe određene procedure kako bi taj projekat u potpunosti zaživio.
Prva urbana tržnica počela sa radom u naselju Nova Varoš
Prva urbana tržnica i to u naselju Nova Varoš počela je sa radom krajem novembra prošle godine, a kasnije i u drugim naseljima. Na štandovima građani imaju priliku kupiti različite domaće proizvode poput svježih jaja, meda, povrća, voća, mliječnih proizvoda, ajvara i domaćih sokova.
Početku rada tržnice u Novoj Varoši su prisustvovali brojni građani Banjaluke, te predstavnici Grada ali i EU.
Gradonačelnik Draško Stanivuković je tom prilikom rekao da se kroz ovaj koncept omogućava da ljudi iz grada kupuju i jedu zdravu hranu i istovremeno podržavaju lokalne domaće proizvođače.
„Ovo je projekat koji spaja ljude sa sela koji proizvode zdravu hranu i ljude iz grada, koji nemaju priliku da nabave organsku zdravu hranu“, istakao je on.
Šef Delegacije Evropske unije u BiH i specijalni predstavnik EU u BiH Johan Satler je tom prilikom rekao da je poljoprivreda od izuzetnog značaja za Evropsku uniju.
„Od osnivanja Evropske unije pedesetih godina do danas zemlje članice izdvajaju značajna budžetska sredstva za poljoprivredu. Svjesni važnosti proizvodnje zdrave hrane veliku pažnju posvećujemo i poljoprivrednoj proizvodnji u BiH. Od 2020. godine Evropska unija krenula je sa snažnijim investicijama u poljoprivrednu proizvodnju, u koju je kroz različite projekte uloženo oko 30 miliona evra“, rekao je on.
Izrazio je zadovoljstvo što je Grad Banjaluka zajedno sa još 12 drugih gradova uključena u ovaj projekat.
„One su fizički završene, ali Skupština grada treba da prenese upravljanje nad tržnicama Centru, koji time treba rukovoditi je predviđeno projektom. Očekujemo da ćemo do maja imati tu odluku, što će nam omogućiti da tržnice u potpunosti zažive i u punom kapacitetu sa dobrom ponudom“, kazao je Ilić.
U funkciji četiri od pet lokacija
Dodao je da su trenutno u funkciji urbane tržnice u Novoj Varoši, Boriku, Starčevici te Obilićevu.
„Trenutno je aktivno desetak prodavača koji kažu da imaju dobre posjete i da su zadovoljni, a zadovoljni su i kupci jer im je taj tržnički prostor skoro došao pod balkone“, rekao je Ilić i dodao da je Grad Banjaluka potpisao ugovore sa 38 poljoprivrednih proizvođača, koji bi trebali snabdijevati ove urbane tržnice svojim proizvodima.
Dodao je da još nije proradila urbana tržnica u naselju Lazarevo, ali da se nada da će se ta situacija promijeniti uskoro.
„Ta lokacija je namijenjena za prodaju poljoprivrednih kultura iz oblasti povrtarstva. Tamo će se naći ono što se proizvodi u našim staklenicima, voće, povrće i cvijeće“, kazao je Ilić.
Podsjećamo, projekat „Urbane tržnice“, realizuje Grad Banjaluka u okviru projekta EU4AGRI — podrška Evropske unije konkurentnosti poljoprivrede i ruralnom razvoju u BiH.
EU4AGRI je četvorogodišnja inicijativa (2020-2024) koja ima za cilj modernizaciju poljoprivredno-prehrambenog sektora, otvaranje novih radnih mjesta, kao i zadržavanje postojećih i podržavanje oporavka od krize izazvane COVID-19 u BiH.
Vrijednost projekta „Urbane tržnice“ je 325.350 KM, pri čemu Grad Banjaluka finansira iznos od 125.385 KM, dok sredstva EU4AGRI projekta iznose 199.964 KM.
CAPITAL:V. Popović
SARAJEVO, Konferencija o klasterima u jugoistočnoj Evropi biće održana 10. i 11. aprila u Dubrovniku, a glavni tematski okvir konferencije nadovezuje se na dosad uspješne EU projekte i stvaranje mreže potencijalnih učesnika u budućim klasterskim mrežama.
