Tajna uspjeha njemačkih preduzeća

BERLIN, Istraživanja su pokazala da se svako drugo njemačko preduzeće žali da je u posljednje vrijeme imalo poteškoća da dobije kredit od banke. Taj problem nemaju međutim velika porodična preduzeća koja dobro posluju. 
 
Koncern Kirhof proizvodi dijelove za automobile, alate, mašine za prikupljanje otpada, prilagođava automobile potrebama hendikepiranih i ima 4.200 zaposlenih u 39 fabrika u Kini, SAD i, najviše, u Evropi. Riječ je o porodičnom preduzeću i na njegovom čelu su otac i tri sina. Jedan od sinova, Arnt Kirhof kaže, da je uprkos krizi obrt prošle godine bio 66 miliona evra i dodaje:
 
„Mi imamo više vrsta proizvoda i pošto kriza sve sektore ne pogađa podjednako mogli smo da stabilizujemo situaciju. Sve je stvar orijentacije firme – važno je da ne dobije temperaturu čim svijet zakašlje“. Kirhof je jedno od 2.700 velikih njemačkih porodičnih preduzeća. Za njih se mnogo ne zna mada su veoma uspješna – čine samo 0,1 odsto svih firmi, ali u njima radi 18 odsto zaposlenih i ostvarila su 18 odsto od ukupnog prometa u 2007. godini.
 
  Jirgen Fičen, član upravnog odbora Dojče banke. Jirgen Fičen, iz predsjedništva Dojče bank zadužen za Njemačku, kaže: „Znam niz preduzeća koja su bila veoma uspješna i tokom posljednje dvije godine.  Neka čak izvještavaju o rekordnim godinama. Istovremeno, mnogo ih je više u kojima govore o izuzetno lošem periodu“, kaže Fičen.
 
Oslonac poslovanja porodičnih firmi je sopstveni kapital, ono što ostaje kada se plate sva dugovanja. O tome Arnt Kirhof kaže: „Pouka ove krize jeste da vlastiti kapital mora biti veći. Poslije manje krize 2001. godine rekli smo da sopstveni kapital mora biti 10 do 15 odsto. Sada je on kod privatnih firmi 30 do 35 odsto, ali iz sopstvenog iskustva mogu vam reći da je najbolje da bude 50 do 60 procenata“, kaže Arnt Kirhof. 
 
Istovremeno, on se zalaže i za smanjenje poreza za istraživanja i razvoj – porodična preduzeća u tu svrhu ulažu 5 odsto prometa, prosjek za cijelu privredu je 3,9. Država bi se odrekla četiri milijarde evra, ali bi novostvorena vrijednost zahvaljujući istraživanjima bila 12 milijardi, kaže Arnt Kirhof. Deutsche Welle