BANJALUKA, Ministar finansija Republike Srpske Zoran Tegeltija rekao je da Srpska za svoje tekuće potrebe više zarađuje nego što troši i servisira više kredita nego što ih pozajmljuje, što govori da finansije nisu pred kolapsom.
“Finansije Republike Srpske nikada neće biti pred kolapsom dok više zarađujemo nego što trošimo. Nikada neće biti kolapsa dok više servisiramo kredita nego što se zadužujemo i Srpska se upravo tako i ponaša”, rekao je Tegeltija sinoć za banjalučku Alternativnu televiziju.
On je naveo da su pokazatelji za to i prihodi koje ostvaruju Poreska uprava Srpske i Uprava za indirektno oporezivanje BiH.
Tegeltija je rekao da za gotovo četiri mjeseca ove godine postoji rast prihoda koji te uprave prikupljaju u odnosu na isti period prošle godine, dodajući da je takav trend rasta prihoda prisutan već treću godinu.
On je najavio da bi godišnji borački dodatak mogao biti isplaćen za petnaestak dana.
Tegeltija nije mogao precizirati koliko iznose zaostale obaveze po neisplaćenim podsticajima za poljoprivrednike, jer se te obaveze isplaćuju svake sedmice, dodajući da će se sukcesivno izvršavati dio po dio obaveza prema poljoprivrednicima.
On je podsjetio da je BiH do juna 2015. godine imala aranžman sa Međunarodnim monetarnim fondom /MMF/ i da tada nije bio ispunjen uslov koji se odnosio na donošenje novog zakona iz radno–pravne oblasti.
“Taj aranžman je prestao da postoji. Tada smo rekli mi /u Republici Srpskoj/, a i u Federaciji BiH, da ćemo do kraja 2015. godine usvojiti novi Zakon o radu, koji je pretpostavka za novi aranžman”, dodaje Tegeltija.
On je dodao da su nakon donošenja novog Zakona o radu stvorene pretpostavke za novim aranžmanom sa MMF-om jer je svima u BiH bilo jasno da svima treba taj novi aranžman.
“MMF se bavi makrosituacijom, a njega prate Svjetska banka i mnoge druge međunarodne finansijske institucije kojima je prisustvo MMF-a garancija da postoji stabilnost na makroekonomskom nivou u jednoj zemlji”, pojasnio je Tegeltija.
On je istakao da u narednom petogodišnjem periodu za BiH neće biti dovoljno sredstava za finansiranje, te da će biti potrebna sredstva iz nekih drugih izvora, gdje će značajno biti i učešće Svjetske banke.
Tegeltija je naglasio da je MMF potreban za zemlje koje se nalaze na stepenu razvoja na kojem se nalazi BiH.
“Ne smijemo zaboraviti i ono što mi ne primjećujemo, odnosno javnost ne vidi, a to je da MMF pruža i ogromnu tehničku pomoć našim institucijama u svim oblastima”, naveo je Tegeltija.
On je u tom kontekstu naveo da sada u BiH postoji veoma ozbiljan aranžman koji se bavi restruktuiranjem zdravstvenog sektora, javnih preduzeća i za to postoji kancelarija Svjetske banke u Beogradu za cijelu Jugoistočnu Evropu. “To iskustvo i znanja koja nose sa sobom, ipak, ne postoje na ovim prostorima”, istakao je Tegeltija.
Prema njegovim riječima, pismo namjere MMF-a je jedinstveno za cijelu BiH, sa određenim obavezama entiteta, ali i zajedničkih institucija.
Tegeltija je rekao da je pismo namjere stiglo krajem prošle godine, navodeći da se prva i osnovna odrednica draft–obaveza odnosi na donošenje Zakona o radu, koji je usvojen krajem prošle godine.
On je naveo da se traži i saradnja između poreskih uprava, te da u tom pitanju nema ništa sporno – u tom kontekstu postojeće baze podataka poreskih uprava i UIO će biti izmještene u jednu novu bazu podataka, koju će moći da koriste sve poreske uprave.
“Definisano je ograničavanje rasta zaposlenosti, a što smo mi to učinili negdje za Novu godinu, usvojili smo i zakone koji se tiču fiskalne odgovornosti, definisali smo Zakon o stečaju”, naveo je Tegeltija.
On je rekao da MMF nije isključiv u traženju da se izvrši likvidacija Banke Srpske, dodajući da se prilikom nedavnih razgovora u Vašingtonu MMF saglasio da se izvrši restrukturisanje.
Tegeltija je naveo da po pismu namjere treba izvršiti zaključenje ugovora o reviziji aktive banaka, što će raditi svaka banka sa revizorskim kućama, analizu parafiskalnih nameta, koja je u Srpskoj u toku, a slijedi harmonizacija entitetskih zakona o porezu na dobit.
On je rekao da je stav MMF-a taj da se kod Centralne banke BiH i dalje zadrži valutni odbor, kao i da se sredstva deviznih rezervi Centralne banke ne koriste za budžetske potrebe ili javna ulaganja. Srna
Komentariši