BANJALUKA, Republika Srpske je spremna da samostalno i u narednom periodu izmiruje sve dospjele rate ino-duga. Federacija BiH koja to ne čini moraće platiti zatezne kamate, rekao je ministar finansija RS Zoran Tegeltija. CAPITAL objavljuje kompletan “Plan dinamike servisiranja vanjskog duga u prvom kvartalu 2012. godine sa spiskom kreditora” : Plan uplata za I kvartal 2012. godine(1)
Zа nepune dvije sedmice RS stiže rata ino-duga, veća od dosadašnje dvije. BiH je EIB i EBRD, saznaje CAPITAL, dužna 30. januara isplatiti šest miliona, od čega RS 2,5 miliona maraka.
Ministar finansija RS za blokadu okrivljuje Ministarstvo finansija i trezora BiH koje odbija da da tehničku saglasnosti da se sa posebnog podračuna Centralne banke BiH izmire dospjele rate za ino-dug.
„Svjesni smo da pojedine države bankrotiraju jer nemaju čime da izmire svoje ino-obaveze, a BiH ima novac izdvojen kod Centralne banke, ali neko, iz nekih interesa, ne želi da da nalog“, kaže Tegeltija.
Ministar finansija Srpske očekuje da se problem riješi tek formiranje novog Savjeta ministara BiH, kada će na čelo Ministarstva trezora i finansija BiH biti imenovan novi ministar umjesto sadašnjeg Dragana Vrankića.
Tegeltija je demantovao informacije da su EBRD i druge međunarodne finansijske institucije odbile uplatu rate kredita od RS, zato što je ona to učinila samostalno, a ne zajedno sa FBiH.
„Naravno da je EBRD prihvatila, čak su nam rekli da RS neće platiti zatezne kamate, što će nažalost Federacija BiH morati uraditi jer ona nije izmirila svoje obaveze“, ističe Tegeltija.
Solo potez Srpske da sama plati dvije dospjele rate ino-duga, spasiće je troškova, ali ne i svih posljedica.
Ministar Tegeltija potvrdio je da je iz EBRD stiglo upozorenje da se stvara loša slika o cijeloj BiH, sve dok se neotplate kompletne rate kredita.
U Upravi za indirektno oporezivanje BiH očekuju upustva od ministara entiteta i sa nivoa BiH, šta da uradi sa novcem koji je prebačen na poseban podračun Centralne banke.
Za RS su prihvatljive obe varijante, kaže ministar Tegeltija, da se novac koji stoji na podračunu Centralne banke vrati, ali i da se koristi za sledeće rate kredita.
CAPITAL.ba
Komentariši