Trka za azerbejdžanski gas

BAKU,  Uloga rezervi nafte i gasa Kaspijskog mora u snabdjevanju Evrope energentima osnovna je tema dvodnevne konferencije koja je juče otvorena u Azerbejdžanskoj prestonici, Bakuu, u okviru međunarodnog sajma “Nafta i gas Kaspija 2008”.
 Međunarodni skup okupio je više od 500 stručnjaka petrohemijske industrije iz 30 zemalja, kao i eksperte međunarodnih finansijskih institucija.
 Među učesnicima su i rukovodioci ministarstava industrije, energetike, trgovine i investicija i politikolozi iz više zemalja, uključujući SAD, Veliku Britaniju, Rusiju, Izrael, Bugarsku, Norvešku i Tursku, prenose ruski mediji.
 Azerbejdžanske rezerve energenata su dovoljne za stogodišnju eksploataciju, izjavio je predsjednik Azerbejdžana Iljham Alijev na otvaranju skupa.
 On je precizirao da će ove godine u njegovoj zemlji biti proizvedeno  50 miliona tona nafte, a 2009. godine se očekuje više od 60 miliona tona.
 Prema riječima Alijeva, Azerbejdžan je pozvan da odigra važnu ulogu u osiguranju energetske bezbjednosti Evrope, čemu će svakako doprinjeti i njegov geografski položaj i razvijena infrastruktura.
 Grčka je, kako je na skupu potvrdio azerbejdžanski ministar za industriju i energetiku Natik Alijev, predložila potpisivanju četvorostranog sporazuma o isporukama prirodnog gasa u južnu Evropu, u kojem bi učestvovali i Turska i Italija.
 Kako je prenjela ruska agencija Itar Tas, Alijev u principu nije protiv takvog  sporazuma, ali ga smatra preuranjenim.
 On je ukazao da za prihvatanje takve odluke Azerbejdžan prethodno mora da razjasni neke elemente koji zavise i od bilateralnih odnosa sa svakim partnerom, pa i Turskom, preko čije bi teritorije gas bio isporučivan Grčkoj i Italiji.
 Izrael je, sa svoje strane, predložio izgradnju gasovoda ispod Sredozemnog mora za transport azerbejdžanskog gasa od turske luke Čejhan do izraelskog grada Aškelona.
 Izraelski ministar za nacionalnu infrastrukturu Bendžamin Ben Eliezer je na konferenciji za novinare u azerbejdžanskoj prestonici rekao da Izrael računa da sa Azerbejdžanom zaključi dugoročni ugovor o isporukama gasa na 20-30 godina.
 U slučaju uspješnih pregovora, projekat gasovoda Turska-Izrael biće realizovan za tri godine, s tim što će izgradnja trajati šest mjeseci.
 Izraelski ministar smatra da bi gasovod mogao da bude pušten u eksploataciju 2012. godine, s tim što će se sa realizacijom startovati posle izrade studije o tehničko-ekonomskoj opravdanosti.  
 Eliezer je naglasio da će izraelske potrebe za gasom za deset godina narasti na 12 milijardi kubnih metara godišnje, dodajući da 45 odsto potreba za naftom pokrivaju azerbejdžanske isporuke.
 U slučaju realizacije projekta podvodnog cjevovoda, azerbejdžanski gas bi mogao da se postojećim sistemom isporučuje na tržišta istočne i jugoistočne Azije.
 Na sastanku delegacije ruskog “Gasproma”, koju je predvodio predsjednik upravnog odbora Aleksej Miler, sa predsjednikom Azerbejdžana Iljhamom Alijevom u ponedjeljak su razmotrene  perspektive razvoja saradnje ruskog holdinga i azerbejdžanskih kompanija na sektoru nafte i gasa.
 Tokom pregovora Miler je ponudio da “Gasprom” kupuje azerbejdžanski gas po tržišnim cijenama i na osnovu dugoročnih ugovora, navodi se u saopštenju ruskog holdinga.
 Ponuda “Gasproma” je ozbiljan udarac na pokušaje da se organizuje alternativna ruta za isporuke kaspijskog gasa u Evropu, ocjenjuju ruski mediji.
 Azerbejdžanska državna kompanija GNKAR isporučuje gas Turskoj cjevovodom Baku-Tbilisi-Čejhan po cijeni od samo 120 dolara za hiljadu kubnih metara. “Gasprom” za svoj gas u prosjeku dobija 350-370 dolara, a do kraja godine cena će, kako je rekao Miler, dostići 400 dolara.
 Moskva je, sudeći po svemu, spremna da dio svojih prihoda od prodaje gasa Evropi podjli sa Bakuom, u zamjnu za odustajanje Azerbejdžana od isporuka planiranim gasovodima “Nabuko”, “Posejdon” ili “Trans Adriatik Pajpelajn”.
 Azerbejdžan raspolaže utvrđenim rezervama prirodnog gasa od 1,5 biliona kubnih metara (uključujući nalazište Šah Deniz, koje se nalazi u azerbejdžanskom sektoru Kaspijskog mora), uz sopstvenu godišnju potrošnju od 10-11 milijardi kubnih metara godišnje.