BEOGRAD, Bankarske marže u Srbiji najviše su ne samo u regionu nego i u Evropi i iznose, zavisno od valute za koju je vezan kredit, od sedam do 25 odsto.
To znači da se zajmovi u našoj zemlji prodaju od osam do 35 odsto. Ovako visoke kamate bankari pravdaju time da je ulaganje u Srbiji rizično i strahuju da će sve teže naplaćivati odobrene zajmove.
U posljednjih mesec i po dana Srbija je dobila dvije međunarodne potvrde o poboljšanju poslovnog rejtinga. Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj i rejting agencija “Dan i Bredstrit”prvi putje svrstala našu zemlju u grupu zemalja s umjerenim rizikom poslovanja. I pored toga, banke ne smanjuju svoje marže.
Ukoliko je ukupna kamata na kredit vezan za evro osam odsto, euribor – kamata na evropskom tržištu je jedan odsto, a sve preko toga je zarada banke. Isto je i sa dinarskim zajmovima. Mali broj banaka primejnjuje kamate ispod 20 odsto na ove pozajmice. Tako, ako je ukupna kamata 17 odsto, 9,5 procenata je osnovna kamata Narodne banke, a sve iznad toga je marža. Ovo je povoljna kamata na kredit u domaćoj valuti, jer većina banaka zaračunava kamate iznad 20 pa čak i 30 odsto za pojedine vrste zajmova.
„Osnovni problem je što u Srbiji nikada nije bilo i što i dalje nema konkurencije među bankama, kao što je to, na primer, u Hrvatskoj, iako u ovoj zemlji samo tri banke imaju tržišno učešće od 50 odsto, a kod nas je to samo 30 odsto“, kaže Đorđe Đukić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu.
Prema njegovim riječima u ovoj susjednoj zemlji kamate na kredite su znatno niže zajmova nego kod nas, ali je konkurencija prisutna, iako na prvi pogled izgleda da tri vodeće banke imaju monopol.
Prema podacima, u janauru ove godine prosječna kamata na kratkoročne kredite stanovništvu u Srbiji je iznosila 36,53 odsto, a na stambene 5,92 odsto, ali tu su uključene i subvencionisane pozajmice.
Zbog kreditnog rizika, koji podstiču neredovne i smanjene plate izražene u evrima, kako kaže Đukić, banke se štite tako što odbijaju klijente visokim kamatama. U sadašnjoj situaciji malo je onih koji su kreditno sposobni da se zaduže.
Na ozbiljnije promjene u pogledu snižavanja kamatnih stopa, po mišljenju Veroljuba Dugalića, generalnog sekretara Udruženja banaka Srbije, i smanjenja rizika još malo će se pričekati,i pored pomaka koji su prisutni. Novosti