BEOGRAD, „Srbijagas“ moraće da pruži veoma jake argumente za povećanje cijene gasa, jer zasad ne nailazi na razumijevanje u Vladi Srbije. Poslije najava da će uskoro zatražiti poskupljenje energenta od 15 do 20 odsto, u ministarstvima energetike i finansija navode da o mijenjanju cjenovnika sada ni ne razmišljaju.
Dug građana i privrede prema „Srbijagasu“ dostigao je 680 miliona evra, a računi se, u prosjeku, naplaćuju tek poslije 300 dana. Tako bi nova cijena gasa samo produbila dugovanja prema najvećem domaćem distributeru. U „Srbijagasu“ navode da je poskupljenje potrebno, jer cijena gasa u dolarima raste, a država na priznaje kursne razlike.
Ali, ministar za infrastrukturu i energetiku Milutin Mrkonjić već je izjavio da će biti protiv poskupljenja gasa. A veću cijenu ne podržava ni Međunarodni monetarni fond, koji smatra da bi poskupljenje samo povećalo neefikasnost preduzeća. „Srbijagas“ bi, prema njihovom mišljenju, trebalo restrukturirati da bi se smanjili troškovi. Skupljem gasu protivi se i Narodna banka Srbije, jer bi nova cijena mogla da poremeti predviđenu visinu inflacije.
Prema riječima direktora „Srbijagasa“ Dušana Bajatovića u republičkom budžetu ima 210 miliona evra državnih garancija za pokrivanje tekuće likvidnosti.
– Gas se uvozi, jer nije domaći proizvod, i mora da se plati u roku od 30 dana – kaže Bajatović. – A, naš veliki problem je slaba i zakasnila naplata od potrošača. Zbog kašnjenja sa naplatom, nastali su gubici od 170 miliona evra na osnovu nepriznatih kursnih razlika tokom posljednje dvije godine. Zbog krize i nelikvidnosti, zadužili smo se kod „Banke inteza“ i Evropske banke za obnovu i razvoj oko 220 miliona evra, što nas je po kamatama koštalo oko 50 miliona evra. To su, ipak, specifičnosti u poslovanju preduzeća.
U posljednjih nekoliko godina, „Srbijagas“ preuzeo je „Srpsku fabriku stakla“, „Azotaru Pančevo“, „Metanolsko-sirćetni kombinat“ i „Agroživ“ na ime dugovanja. Ali, dok su ova preduzeća sačuvana od propadanja, stiče se utisak da ovo dodatno opterećuje poslovanje „Srbijagas“, a samim tim i – potrošače. Ali, domaći distributer gasa navodi da zbog tarifnog sistema, koji je uveden 2008. godine, troškovi održavanja likvidnosti ne prenose se na formiranje cijene gasa za krajnje korisnike.
Procedura
Kada zahtjev „Srbijagasa“ za novi obračun cijena bude stigao u Agenciju za energetiku, proći će bar mjesec dana dok svi parametri budu obrađeni. U Agenciji kažu da kada „Srbijagas“ priloži zahtjev, potrebno je da i ostali distributeri zatraže promjenu cijena. Novosti
