PEKING, Kineski privredni rast usporen je, tokom trećeg tromjesečja, za oko jedan odsto u poređenju sa prvim dijelom ove godine, na devet odsto, zbog lošeg uticaja globalne finansijske krize na kretanja u svjetskoj privredi, saopštila je juče vlada u Pekingu.
U drugom i prvom tromjesečju ove godine Kina je imala, prema podacima Nacionalnog zavoda za statistiku, dvocifren privredni rast – od 10,1 i ‚10,6 odsto.
Od početka januara do kraja septembra ostvarena je ekonomska ekspanzija od 9,9 odsto, što je za 2,3 procenta manje nego u istom periodu prošle godine.
Hipotekarna kriza traje dugo i negativno se održava na kreditno tržište, berze kapitala i strateških sirovina, ali i na kretanja u realnoj ekonomiji nekih zemalja, ocijenio je predstavnik kineske nacionalne statistike Li Siaoćao.
“Pošto je kineska privreda postala zavisnija od svjetske, ona je, takođe, pretrpjela veliki udarac zbog ove krize”, ocijenio je Li.
Privreda Kine je, kako se navodi u izveštaju japanske novinske agencije Kjodo, tokom proteklih pet godina stalno imala dvocifren rast, a prošle godine je rasla po stopi od 11,9 odsto.
Statistički podaci pokazuju da je u periodu januar-septembar u Kini ostvaren rast industrijske proizvodnje od 15,2 odsto, što je 3,3 odsto manje nego tokom istog prošlogodišnjeg razdoblja.
Kapitalne investicije, koje su već godinama glavni motor rasta kineske privrede, uvećane su tokom prva tri kvartala 27 odsto, ili 1,3 odsto u poređenju sa istim periodom prošle godine.
Prodaja na malo, kojom se mjeri lična potrošnja, povećana je 22 odsto, što je 6,1 odsto više nego u istom periodu prošle godine.
Izvoz – koji se, uz kapitalne investicije, takođe smatra glavnim elementom privredne ekspanzije – porastao je u prva tri kvartala 22,3 odsto, na nešto više od 1,074 biliona dolara.
Stopa rasta izvoza za devet mjeseci ove godine bila je, međutim, 4,8 odsto manja u poređenju sa periodom januar-septembar 2007, pokazuju statistički podaci.
Uvoz je, međutim, u istom periodu uvećan 29 odsto, na 893,1 milijardu dolara, ili bezmalo deset odsto ako se uporedi sa importom u razdoblju januar-septembar 2007.
Kineski trgovinski suficit, u prvih devet mjeseci ove godine je opao za 4,7 milijardi dolara, na oko 181 milijardu, zbog pada tražnje u SAD, ali i privredama nekih drugih razvijenih zemalja.
Kineska roba je, osim toga, ove godine postala skuplja za strance, jer je juan ojačao prema dolaru za više od deset odsto, a u izgledu je i dalja, postepena, revalvacija kineske nacionalne valute.
Prijavi se za novosti
Dobijajte najnovije informacije provjerene na Capital.ba.