Uvoze se čak i čačkalice, šibice, sveske…

BANJALUKA Sve do skoro  drvoprerađivačka industrija Republike Srpske za uvoz sirovina i repromaterijala trošila je  tek pet odsto novca zarađenog izvozom  svojih proizvoda, a sada je sve drugačije pa drvoprerađivači uvoze praktično sve, čak i trupce kojih ima u izobilju u našim šumama.

Prema podacima sa kojim raspolažu u Privrednoj komori Republike Srpske, 679 preduzeća u oblasti šumarstva i prerade drveta prošle godine su na uvoz sirovina i repromaterijala potrošili gotovo 120 miliona maraka.

Ta cifra je mnogo veća ako se uzmu u obzir i devize koje su potrošene za uvoz  ogromnih količina raznih proizvoda od drveta.

Prema nekim procjenama,  za to se u BiH godišnje troši više od sto miliona maraka. Uvozi se sve i svašta, često i proizvodi sa minimalnim stepenom finalizacije

Zvuči nevjerovatno ali činjenica je  da se u BiH svake godine  potroše milioni maraka za uvoz čačkalica, šibica, pluta, raznih vrsta papira i ko zna šta još.

Lani je samo za uvoz novinskog papira u BiH potrošeno 8,7 miliona maraka. Za uvoz  svesaka uglavnom iz Kine izdvojeno je gotovo 3,8 miliona maraka. O ostalim  količinama papira iz uvoza  koji se troši u administraciji i brojnim štamparijama, da i ne govorimo.

Gotovo svi ti proizvodi prije rata proizvodili su se  na ovom području. Tada smo praktično u svakom većem mjestu imali fabriku celuloze i papira a danas ih nema ni u zemljama u okruženju.

Nije zbog toga ni čudo što fabrike za proizvodnju toalet papira uvoze  velike količine  celuloze i drugih sirovina iz Estonije, Letonije, Austrije, Češke, Slovačke  i iz drugih zemalja.

Iako smo prije rata  imali više fabrika u kojima su se proizvodile sveske i drugi proizvodi od papira, teško je povjerovati da bi ta preduzeća i da su opstala mogla da  se nose sa kineskim proizvođačima čiji proizvodi su naprosto preplavili ovdašnje tržište.

Uprkos tome, preduzeća u oblasti šumarstva i prerade drveta u Republici Srpskoj  ostvaruju značajan spoljnotrgovinski suficit. Na izvozu ogrevnog drveta zaradili smo 75,7 miliona maraka, a  u isto vrijeme za uvoz hrastovih trupaca potrošili smo 2,3 miliona maraka.

Analitičari procjenjuju da bi 679 preduzeća  koliko ih je registrovano u šumarstvu i preradi drveta u Republici Srpskoj uz  mala ulaganja lako moglo da  ostvari i neuporedivo bolje rezultate u spoljno-trgovinskoj razmjeni.

“Završen je proces privatizacije  i  već su se uspješno revitalizovala  neka velika preduzeća prije svega u proizvodnji namještaja, govori to i podatak da smo prije pet godina imali  učešće proizvođača namještaja u ukupnom prihodu šumarstava i prerade drveta tek 14 procenata” – kaže  Lazo Šinik, sekretar Udruženja proizvođača u ovoj oblasti u Privrednoj komori Srpske.

Prema njegovim riječima, dostigli smo  nivo od 35 odsto učešća proizvođača namještaja u ukupnom prihodu ove  grane privređivanja.

“Ipak, očekujem da u narednih nekoliko godina, uprkos negativnim efektima svjetske ekonomske krize,  koja se  još  osjeća,   u ovoj oblasti dostignemo predratni  nivo proizvodnje namještaja kada su ta preduzeća učestovovala sa 60 odsto  u ukupnom prihodu šumarstva i prerade drveta“, priča Šinik.

Prema dostupnim podacima, 679 preduzeća  u ovoj oblasti u  kojima je zaposleno  gotovo 14 000 radnika trenutno ostvaruje  godišnji prihod u iznosu od 650 miliona maraka. Kada bi imali veći stepen finalizacije, sasvim je izvjesno da bi  finansijski efekti bili  neuporedivo veći.

Činjenica je da ovdašnja preduzeća u toj oblasti za to imaju sve potrebne pretpostavke. Polovina teritorije Republike Srpske ili milion i 300 000 hektara pokrivena je šumom. Od toga država gazduje sa više od milion hektara.

Podaci   kojim raspolažu u Privrednoj komori Republike Srpske  kažu da je godišnji prirast drveta na tim parcelama gotovo 5,2 miliona  kubnih metara. Prema važećim zakonskim propisima u ovoj oblasti dozvoljeno je da se godišnje posječe 60 odsto od godišnjeg prirasta.

To praktično znači da svake godine preduzeća u ovoj oblasti  imaju na raspolaganju 3,5 miliona kubnih  metara drveta. Stručnjaci kažu da se od te količine može da obezbijedi gotovo  dva miliona kubnih metara raznih  drvnih sortimenata. Od toga je za industrijsku preradu, uglavnom za proizvođače namještaja rezervisano milion i 100 000  kubnih metara najkvalitetnijih trupaca.

Te količine  naši proizvođači namještaja, bar za sada, ni iz bliza ne mogu da prerade pogotovo kada se zna da u inostranstvu moraju da kupuju ivericu, medijapan ploče koje su sve do nedavno  mogli da nabave na domaćem tržištu.

Zbog toga u šumarstvu i preradi drveta imaju najviše šanse da  većim stepenom  finalizacije znatno poprave svoje finansijske rezultate.

Sa makar malim ulaganjima to im sigurno neće biti teško. U privrednoj komori Republike Srpske kažu da u tome najviše šanse imaju mala i srednja preduzeća. Ako iskoriste te šanse,  onda  se  sigurno za uvoz šibica i čačkalica i nekih drugih jednostavnijih proizvoda od drveta neće trošiti milioni maraka. Srna