BEOGRAD, Uprkos brojnim tvrdnjama, pa i obećanjima da neće biti povećanja PDV, ministarka finansija Diana Dragutinović ponovo najavljuje takvu mogućnost.
Predstavljajući reformu poreskog sistema, za koji kaže da će predstavljati mirnu revoluciju, ministarka je rekla da bi građani mogli da očekuju povećanje PDV-a za čak četiri odsto, na 22 procenta. Ona tvrdi, međutim, da će cjelokupna reforma zapravo značiti manje opterećenja za građane i privredu.
Ekonomisti, pak, tvrde da će ova mjera naterati građane da se suoče sa realnošću u kojoj će njihov standard biti manji nego što je sada. Shvatiće da država ništa ne proizvodi i da nema odakle da daje, već mora samo da uzima. Ipak, oni smatraju da je ova mjera korektna, jer ako već država ne može da smanji svoju potrošnju građani će morati.
Kriza je natjerala vladu da krene u reformu svoje poreske politike. Kako je najavila ministarka finansija Diana Dragutinović razmatra se smanjenje poreza i doprinosa na zarade za trećinu, što bi dalje trebalo da podstakne proizvodnju i zaposlenost.
„Jednostavno zamislite da je umesto poreskog opterećenja za sto dinara neto plate prosečno fiskalno opterećenje 60 dinara, znači poslodavac treba da da 160 dinara. Zamislite kad ne bi davao 160 nego kad bi davao najviše 140. To je značajno fiskalno opterećenje. Pri čemu je ono različito za različite kategorije zaposlenih. Zaposleni koji primaju ispod 16.500 dinara, što je granica siromaštva, bi bili oslobođeni plaćanja doprinosa tako da bi ukupno opterećenje bilo manje“, objašnjava ona.
Jednostavnije rečeno, država će da uzima manje od zarada ali će to naravno morati da nadoknadi i to povećanjem PDV-a od čak četiri odsto. Cilj vladine reforme je da se smanji potrošnja građana i uvoz a istovremeno kroz manja izdvajanja za plate poveća zaposlenost.
Ministarka je poresku reformu opisala kao mirnu revoluciju poslije koje će svim građanima biti bolje, ali niko iz vlade nije rekao kada će građanima biti bolje. Sa druge strane, ekonomista Danijel Cvjetičanin kaže da će „povećanje PDV-a za četiri odsto izvesno smanjiti potrošačku snagu građana“.
„Ne verujem da će građani pozdraviti ovu odluku ali oni koji se razumeju u ekonomiju znaće da bi do tog pada potrošnje spontano došlo i kasnije i da do tog pada potrošnje mora doći kad tad ako u državi u kojoj se ne proizvodi dovoljno a troši mnogo više nego što se proizvodi. Troši se na osnovu onoga što se zadužuju i država i građani i na osnovu onoga što država prodaje resurse i deli sredstva građanima“, dodaje on.
Ekonomista Aleksandar Stevanović kaže da je ova mjera jedina moguća za Vladu koja odustaje od plana da smanji soptvene rashode i ide na varijantu B – povećanja PDV-a.
„Najbolja mera bi bila smanjenje državne potrošnje ali kod oko toga očigledno nema ni najmanje konsenzusa. U ovom momentu se između nekoliko loših mogućnosti pokušava izabrati ona koja je najmanje loša. Rezultati ove mere bi trebali da budu da imamo nešto veću zaposlenost, verovatno donekle i porast neto plata, pošto će to smanjenje razlike između bruto i neto biti podeljeno verovatno između poslodavca i zaposlenog, na neki način, u zavisnosti od firme do firme“, kaže Stevanović.
On, ipak, dodaje, da će građani „sa druge strane za svoje plate moći da kupe manje roba i usluga jer će biti veći porez, ali samo u kratkom roku. Na neki duži rok pretpostavka je da bi pozitivni efekti mogli da nadvladaju negativne efekte“.
Ukratko, poslodavcima će ostajati više novca, i možda će se neki od njih odlučiti da neki dio izdvoje za povećanje plata. S druge strane, sigurno je da će građani sve robe i usluge plaćati više. Kada bi građani mogli da osjete pozitivne efekte ove poreske reforme, niko ne može zasigurno da kaže, pošto postoje razne zamke da se ideje ne sprovede u djelo kako su to zamislili autori reforme.
Cvjetičanin kaže da je ova reforma prva koja ima dodira sa realnošću. Problem za njega je to što ministarka finansija predlaže mjeru smanjenja potrošnje, dok je Vlada istovremeno usvojila plan ministra ekonomije Mlađana Dinkića koji bi trebalo, pomoću subvencionisanih kredita, da dovede do povećanja potrošnje.
„Ja bih jako voleo da je zemljina teža mnogo manja, pa da svi možemo da letimo, pa kad bi mogla skupština i Vlada da izglasa zakon o zemljinoj teži bio bih im zahvalan jer tada ne bi važio zakon gravitacije nego zakon skupštine Srbije. A naša Vlada se ponaša kao da tako nešto može, a građani kao da tako nešto od vlade očekuju“, kaže on. B92
Komentariši