Veliki planovi za novac od Telekoma

BEOGRAD, Od prodaje 40 odsto akcija Telekoma Srbija mahom će se graditi putevi po Srbiji, ali bi dio mogao biti uložen i u nerazvijene opštine i to oko 300 miliona evra.

Tri puta manje, tačnije 100 miliona evra, potrebno je Ministarstvu za telekomunikacije kako bi se završio posao elektronske vlade. Blic saznaje da je namjera Vlade da se novac raspodijeli po cijeloj Srbiji, a precizno definisanje projekata počeće kad se sazna suma od prodaje Telekoma.

Verica Kalanović, ministarka za nacionalni investicioni plan (NIP), kaže da veći dio novca treba uložiti u infrastrukturu i izgradnju autoputeva, ali misli i da dio treba investirati u nerazvijene opštine po modelu Kuršumlije. Iako ne želi da otkrije koliko bi to moglo biti novca, Blic nezvanično saznaje da je riječ o 300 miliona evra.

“To su opštine i gradovi u kojima trenutno ne radi nijedan pogon i u ovom trenutku Ministarstvo ekonomije skenira stanje u preduzećima koja su u stanju da pronađu privatnog strateškog partnera. Država novcem od „Telekoma” treba da pomogne ili kroz kredit, preuzimanje dugova, subvenciju za repromaterijal i slično”, otkriva Kalanovićeva i navodi primjer opštine Vladičin Han u kojoj ne radi nijedna fabrika, a za 30.000 tamošnjih žitelja kaže da „ne zna kako preživljavaju”.

Jasna Matić, ministarka za telekomunikacije kaže da je infrastruktura apsolutni prioritet, ali ističe da to nisu samo putevi već i energetika i telekomunikacije.

“Red je da se od novca koji dobijemo iz telekomunikacija u njih i vrati bar jedan deo. Trebalo bi oko 100 miliona evra uložiti u državnu mrežu koja bi omogućila pouzdanost komunikacije i nivo bezbednosti koji nam je potreban. Time bismo dobili evropski nivo usluga elektronske vlade, što bi značilo da građani i privreda svaki papir ili potrebni dokument mogu da izvade putem interneta”, kaže Matićeva.

Pročitaj više:  Zbog sive ekonomije Srbija svakog dana izgubi 8 miliona evra

Božidar Đelić, ministar za nauku i tehnološki razvoj, ponovio je da će sredstva od prodaje Telekoma biti iskorišćena za izgradnju putne infrastrukture na pravcima koji nisu pokriveni sredstvima međunarodnih finansijskih institucija.

Rasim Ljajić, ministar rada i socijalne politike kaže da se ne smeju ponoviti greške iz ranijih privatizacija kada je najveći dio odlazio u potrošnju.

“Novac treba da ode u infrastrukturu i razvoj kako bismo nešto ostavili budućim generacijama koje ne bi imale ništa ako bismo sada od tih para finansirali povećanje plata i penzija. Vlada je složna u tom stavu”, kategoričan je Ljajić.

Na pitanje da li će dio kolača zatražiti za svoj resor, ministar kaže da je za socijalnu zaštitu neophodno obezbijediti više novca, ali ne iz privatizacionih prihoda.”Taj novac treba obezbediti iz drugih izvora, a ne od Telekoma”, ističe Ljajić i ponavlja da novac od prodaje treba da ide isključivo u razvoj.

Premijer Mirko Cvetković još ranije je najavio da će se od novca dobijenog prodajom dijela Telekoma graditi putevi za koje nije obezbijeđen novac međunarodnih institucija. Najveći od šest planiranih puteva, kako je „Blic” već pisao, jeste put Pojate-Preljina u dužini od 109,6 kilometara, kojim bi bio formiran takozvani šumadijski prsten.

Novi put bio bi i Paraćin-Zaječar u dužini od 82 kilometra. Među novim putevima je i dionica Šabac-Ruma u dužini od 40 kilometara, dionica Pančevo – Vršac – rumunska granica, put od Niša do Prokuplja dug 26 kilometara. Novi put je i onaj od koridora 10 do Požarevca dužine od oko 10 kilometara.

Za puteve planirana milijarda iako nemamo projekte

“Mi nismo još detaljno govorili o podeli sredstava, ali otprilike milijarda dolara bi bila namenjena za ove projekte. Svi već znate da je za koridor novac obezbeđen, fali nam još sto miliona i znate da je plan završetka polovina 2012“, kaže ministar za infrastrukturu Milutin Mrkonjić.

Pročitaj više:  “Bosnalijek” ostao bez prava na dug od 11,5 miliona evra!

Osim generalnog projekta za dionicu Pojate – Preljina, ni za jedan od novih puteva ne postoji ni idejni, ni glavni projekat.

“Nijedan autoput ne može da se uradi za 10 dana ili mesec. Ako uzmemo Pojate – Čačak, to je 110 kilometara dužine, autoput bez šest meseci idejni projekat ne može da se uradi“, smatra Milutin Ignjatović iz Saobraćajnog instituta CIP. B92/Blic

Comments

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *

More posts