BANJALUKA – Za prioritetne pojekte u Srpskoj nedostaje čak 9,3 milijarde maraka, priznala je Vlada RS. Za realizaciju tih prioritetnih potreba u Vladi su zaključili da je neohodno zaduženje ili drugi načini finansiranja, otkriva portal CAPITAL.
Ministarstvo finansija Republike Srpske sačinilo je dokument, koji je Vlada RS nedavno usvojila, a u kojem su naveli da su projekti u vrijednosti od 9,3 milijarde prioritetni, ali da za njih nema obezbijeđen novac.
„Ukupna vrijednost projekata za koje nisu obezbijeđena finansijska sredstava u trenutku pripreme ovog dokumenta, a predstavljaju prioritetne potrebe identifikovane od strane budžetskih korisnika, iznosi 9.330.490.439 KM. Od toga su najzahtjevniji projekti iz oblasti saobraćaja i veza (ukupno 5.258.370.194 KM ili 56,36%) i industrije, energetike i rudarstva (ukupno 3.717.376.726 KM ili 39,84%)“, navelo je Ministarstvo finansija.
Istaklo je da se radi o prioritetnim projektima za čije je finansiranje potrebno obezbijediti sredstva međunarodnih finansijskih institucija i vlada zemalja na grant osnovi ili pod prihvatljivim uslovima kreditiranja za Republiku Srpsku, ili druge izvore i načine finansiranja.
„Od ukupne vrijednosti prioritetnih projekata bez obezbijeđenih izvora finansiranja koji se odnose na investicije u socio-ekonomski razvoj u iznosu od 9,3 milijarde KM najveće potrebe su u poglavlju osnovna infrastruktura – 9,1 milijarda ili 98,86 odsto“, istakli su u Ministarstvu.
Sve druge oblasti – produktivno okruženje, ljudski resursi i razno – čine 1,14 odsto ukupne vrijednosti projekata.
Najviše novca nedostaje za izgradnju puteva, rekonstrukciju tunela, željezničke infrastrukture i aerodroma, i to 5,2 milijarde KM. Za hidroelektrane i gasovode nadostaje 3,7 milijardi KM, za bolnice, ambulante i zavode 228,6 miliona KM…
Između ostalog, u poglavlju ljudski resursi, za projekte iz oblasti razvoja obrazovanja fali 46,7 miliona KM, dok u poglavlju produktivno okruženje za projekte u sudstvu, unutrašnjim poslovima i civilnoj zaštiti nedostaje 44,9 miliona KM.
„Za ove finansijski veoma zahtjevne projekte izvore finansiranja, u skladu sa praksom ostalih tranzicijskih zemalja ali i razvijenih ekonomija, treba tražiti i u kvalitetnoj politici koncesija, javno-privatnom partnerstvu, direktnim stranim investicijama ili selektivnom zaduživanju“, dodali su.
Vlada RS je priznala i da nema dovoljno kapitala potrebnog za ostvarenje i podsticanje vlastitog privrednog rasta, a s tim u vezi i tehnološkog napretka, te da je poželjno podsticati politiku stimulisanja stranih investicija.
CAPITAL: Svjetlana Šurlan
2 komentara
Molimo Vas da pročitate sledeća pravila prije komentarisanja:
Komentari koji sadrže uvrede, nepristojan govor, prijetnje, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Nije dozvoljeno lažno predstavljanje, ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Molimo Vas da se u pisanju komentara pridržavate pravopisnih pravila. Komentare pisane isključivo velikim slovima nećemo objavljivati. Zadržavamo pravo izbora i skraćivanja komentara koji će biti objavljeni. Mišljenja sadržana u komentarima ne predstavljaju stavove poslovnog portala CAPITAL.ba. Komentare koji se odnose na uređivačku politiku možete poslati na adresu info@capital.ba
Bitno da vozaju mecke,bmw,audije i jedu brancine, skoljke,piju crni izbor vina stara 10godina.
Nece to dugo-nekad su bosanci radili na zapadu pa se vracali,gradilu kuce u bih. Danas bjeze citave familije i ostaju tamo. Krediti rastu. BANKROT njihovih unuka
Kad grade puteve bez ekonomske opravdanosti, dok magistralni pravac Banja Luka – Bijeljina – Beograd kao savrsen za gradnju puta, a i u susret kraku ruskog gasovoda koji bi odatle trebao da dodje u Banja Luku.