BEOGRAD, Poziv za prikupljanje ponuda za privatizacionog savjetnika za privatizaciju Telekoma biće objavljen oko 10. aprila, saopštilo je Ministarstvo finansija.
U tom Ministarstvu kažu da još nije preciziran tačan datum, ali je izvjesno da će privatizacioni savjetnik biti u obavezi da pripremi svu neophodnu tendersku dokumentaciju koja bi trebalo da bude stavljena na uvid potencijalnim kupcima, da pripremi oglas u štampi i koncipira Ugovor.
Iz tenderske dokumentacije, koju će pripremiti savetnik, biće precizirano koji deo imovine pripada “Telekomu Srbija”, a koja, uključujući i infrastrukturu, ostaje u državnoj svojini.
Prema utvđenim okvirnim vremenskim rokovima, oko 10. aprila trebalo bi da bude objavljen javni poziv, a planirano je da do sredine juna bude zaključen ugovor sa najpovoljnijim ponuđačem, koji bi odmah otpočeo realizaciju ugovorenog projektnog zadatka.
Prošle nedelje na nivou Vlade Srbije konstituisana je Radna grupa i Komisija za javnu nabavku koje će pratiti prodaju dela akcija “Telekoma Srbija”. Usvojen je i Poslovnik o radu, a na čelu oba tela je državni sekretar Ministarstva finansija Slobodan Ilić.
Odluka o prodaji dijela akcija “Telekoma” aktuelizovala je pitanje bezbjednosti protoka informacija, a stručnjaci iz oblasti telekomunikacija ukazuju na neka rješenja, uključujući ona koja su već primjenjena u drugim zemaljama.
Profesor na Saobraćajnom fakultetu u Beogradu Milan Vujanić uvjeren je da će država učiniti sve da se prenos podataka zaštiti u najvećoj mogućoj mjeri.
“Po mom mišljenju, država je vitalno zainteresovana za bezbednost protoka informacija. Bezbednost protoka informacija ima dva aspekta. Jedan je da se informacije prenose u neizmenjenom obliku, a drugi je da niko ne može neovlašćeno da pristupi informacijama. To su potpuno različiti aspekti bezbednosti”, rekao je Vujanić.
Objašnjavajući kako sigurno prenijeti informaciju nekom drugom i kako je obezbijediti da niko tu informaciju ne može da vidi, Vujanić je naveo da je to tehnika koja se rješava raznim metodama.
“Sve države sveta primenjuju sopstvene algoritme i niko vam neće ni otkriti koji je to logaritam da ne biste mogli lako da pristupite informacijama. To sve države štite”, dodaje on.
Vujanić je rekao da postoje razne vrste elektronskih zaštita podataka koje se primjenjuju i država je zainteresovana da se omogući siguran protok informacija, jer se na tome zarađuje i ukazao da je država “posebno zainteresovana za bezbjednost svojih informacija”.
Država neće moći da kontroliše prisluškivanje
Inženjer telekomunikacija Tihomir Živanović smatra da potpuna bezbjednosna zaštita protoka informacija, ni u jednoj zemlji nije moguća, ali postoje modaliteti koji mogu da obezbijede veću zaštitu.
“Ako hoćete da imate dobru zaštitu, jer idealna ne postoji, vi morate da vršite šifrovanje i stalno da menjate te šifre”, objasnio je Živanović i napomenuo da je postavljanje prislušnih uređaja, na primer, na optički kabal veoma jednostavno.
Ukoliko novi vlasnik posjeduje cijelu infrastrukturu i telefonske centrale, prisluškivanje je moguće obaviti bez ikakve kontrole države, upozorio je Živanović i dodao da preko postojećih sistema prolaze veze vojske, MUP-a i drugih bezbjednosnih struktura.
Živanović je istakao da je teško prodajnim ugovorom regulisati taj problem, jer se njime definišu vlasnička struktura i drugi elementi, ali ne i takvi tehnički i bezbjednosni detalji.
Kad vlasnik ima pristup kompletnim uređajima, opremi, tu su mogućnosti ograničene, pa je zbog toga jedini način da svi operateri na tržištu Srbije imaju jednaka prava i pristup infrastrukturi koja treba da ostane u vlasništvu države, smatra on.
Problem sa nedostatkom ulaganja, djelimično bi mogao da bude riješen i integrisanjem elektroprivredne i telekomunikacione mreže, objašnio je Živanović.
Prema njegovim riječima, na dalekovodima postoji zaštitno uže, koje je postavljeno kao zaštita od udara groma i u njemu su ugrađena optička vlakna, tako da bi državne službe mogle da integrišu tu mrežu sa “Telekomom”, čime bi proširila svoje kapacitete, a usluge ustupala onome ko je zainteresovan.
“Ovo bi omogućilo da ne morate da se ulaže u međugradsko polaganje optičkih kablova neophodnih za instaliranje telekomunikacionih usluga”, pojasnio je on.
Kako je ranije saopšteno iz Ministarstva finansija, iz tenderske dokumentacije, koju će pripremiti savjetnik u postupku prodaje dijela akcija “Telekoma Srbija”, biće jasno koja imovina pripada “Telekomu Srbija”, a koja ostaje u državnoj svojini, uključujući i infrastrukturu.
Pentagon riješio problem gasom
Oprema za prisluškivanje optičkog vlakna je relativno jeftina, ali je često problem kako otkriti da li se optička mreža prisluškuje, a interesantno rejšenje primjenjeno je u zgradi američkog Ministarstva odbrane, odnosno, u Pentagonu.Računarska mreža Pentagona realizovana je ugradnjom optičkih kablova, koji su provučeni kroz cevi sa gasom pod povišenim pritiskom. U kontrolnim tačkama neprestano se prati vrijednost pritiska u cevima, tako da minimalna promjena pritiska ukazuje na pokušaj prisluškivanja optičke mreže, ukazuju stručnjaci. Tanjug
Komentariši