BEOGRAD, Svi proizvođači i prometnici hrane u Srbiji imaju zakonsku odluku da do subote, 11. juna, uvedu standard kvaliteta HASAP. Praktično, svi koji su u lancu proizvodnje i distribucije hrane moraju da poštuju utvrđeni sistem kontrole i da, u svakom momentu, dokažu da se zakona i pridržavaju. Do sada je ovaj sistem kontrole „registrovan“ uglavnom kod velikih proizvođača, dok je u samostalnim trgovinskim radnjama, pekarama, picerijama, restoranima – prava rijetkost. Razlog je, kažu, nedostatak para za ovaj skup projekat.
To, čini se, shvata i država, jer je teško ostvarivo da u narednih nekoliko dana standard kvaliteta uvede čak 80 odsto postojećih malih objekata koji ovo ne primjenjuju. Zato će se, uglavnom, više baviti podučavanjem proizvođača i prometnika hrane, nego njihovim sancionisanjem.
– Poljoprivredna inspekcija je spremna da 11. juna započne kontrole u objektima pod svojim nadzorom – rečeno je „Novostima“ u Ministarstvu poljoprivrede. – S obzirom na to da je riječ o više hiljada objekata koji podliježu kontroli, čitav proces trajaće duži vremenski period.
Da bi uredili picerije, palačinkarnice, ćevabdžinice, pekare, dakle objekte koji se bave proizvodnjom hrane na malo, prema pravilima koje propisuje HASAP, vlasnici samostalnih ugostiteljskih i zanatskih radnji u prosjeku moraju, prema istraživanju Unije poslodavaca Srbije, izdvojiti od 4.000 do 15.000 evra.
Dragoljub Rajić iz Unije poslodavaca smatra da većina preduzetnika nema ova sredstva, i da će, ako se ne prolongira taj rok, biti prinuđeni da zatvore svoje lokale. Samo dobijanje početnog elaborata košta od 1.500 do 2.000 evra, a većina pekara moraće, između ostalog, da izgradi ili iznajmi dodatne prostorije, a sa povećanjem kvadrature objekta troškovi rastu.
– Od nadležnih inspekcija Ministarstva zdravlja i Vlade Srbije zatražili smo da se taj rok pomjeri za godinu, dvije, da ta kontrola bude više edukativna, bez kažnjavanja u tom periodu – dodaje Rajić. – Potrebna im je finansijska podrška, jer ne mogu da jednostavno primjene evropske propise. Zbog krize mnoge ćevabdžinice i picerije nisu ni kreditno sposobne, pa da ne bi došlo do masovnog zatvaranja radnji, važno je da se taj rok pomjeri.
PKS: Bez odlaganja?
Nemamo informacija da će primjena Zakona o bezbjednosti hrane biti odložena – kaže Nenad Budimović, samostalni savjetnik PKS. – Podsjećam da je primjena tog zakona počela još 1. januara 2009. godine. Što se tiče finansiranja, bilo je pomoći i od Ministarstva poljoprivrede, i od grada Beograda, koji je želio da primjeni zakon. Sada kada je rok kratak, svima teško pada da izdvoje sredstva. Vremena je malo, a to nije posao koji se radi za par dana. Svi koji proizvode hranu moraju da budu upisani i u registar pri Ministarstvu. Novosti
Komentariši