BANJALUKA, Fabrika za projektovanje i izradu robotskih linija ICM “Electronics” u Platičevu, za 17 godina postojanja, realizovala je više od 150 projekata u različitim oblastima industrije. Trenutno rade na sistemima za kontrolu kvaliteta za libijsku fabriku duvana “Philip Morris” te automatizaciju kompletne fabrike opekarskih proizvoda u Tomsku, u Rusiji. Inženjerski tim ICM ima zadatak da automatizuje kompletnu fabriku od unošenja sirove gline u pogon pa do njenog pečenja i sušenja, transporta materijala kao i robotskog prenošenja bloka s jednog transportera na drugi.
Vlasnik i direktor ICM Electronicsa, Dragan Mićić, kaže da su se robotskli sistemi koji su do sada instalirani pokazali kao veoma dobri, a roboti iz ove fabrike uskoro će se naći u Italiji i Njemačkoj.
– Mi praktično izvozimo znanje aplicirano kroz projekte. Kada dobijemo zadatak od krajnjeg kupca, naši inženjeri pristupaju projektovanju i u fabrici se prave sve komponente koje na kraju dobiju izgled finalnog proizvoda. Mi smo čisto inženjerska firma. Imamo samo jednog majstora, ostalo su inženjeri, zato je to izvoz znanja zapakovanog u proizvod – kaže Mićić. On je rekao da su do sada najviše radili u oblasti robotskog zavarivanja i paletiziranja, a proizvode i različite robotske sisteme za pakovanje.
–
Neki sistemi su veoma kompleksni i potrebno je dosta vremena da se sklope, dok neke jednostavnije možemo da isporučimo za nekoliko dana. Prije dvije godine pokrenuli smo i Fabriku za proizvodnju robotskih ćelija čime su se i naše mogućnosti znatno povećale – rekao je Mićić.
On je dodao da dosta sarađuju sa stranim firmama, s nekoliko japanskih kompanija, čiji proizvodi učestvuju sa oko 40 odsto, te Njemačkim i Švedskim kompanijama.
Roboti se obično koriste za operacije koje su fizički teške i ponovljive.
– Industija cigle godinama koristi robote u svojoj proizvodnji. Jedan robot prenosi cio snop cigala, tu se koriste roboti nosivosti 450 kilograma. I kada u jednoj takvoj fabrici robot stane potrebno je naći preko 40 radnika koji će prenositi blokove. Radne temperature su i do 50 stepeni, a radnik prenese po 20 tona blokova u toku smjene. To je težak fizički posao, a ujedno i monoton i u takvim uslovima rada ne može se dugo izdržati, kaže Mićić. Ističe da zato roboti nalaze dosta svoju primjenu i ne treba se plašiti da će zamijeniti ljude, odnosno oduzeti im posao.
– Mi imamo običaj da kažemo da robot ne zamjenjuje čovjeka već mu pomaže. To najbolje ilustruje primjer Japana, koji 60 odsto svojih investicija usmjerava u robotiku, a ipak su jedna od zemalja s najvećim suficitom, odnosno malim brojem nezaposlenih – istakao je Mićić, te dodao da jedna robotska ćelija zamijeni sedam zavarivača. Robot može da radi 24 časa dnevno, bez pauze i ostalih potreba. Ako ne ide prodaja, robot se jednostavno isključi.
Ciljna grupa ICM jeste i industrija hrane. Dosta su radili u fabrikama šećera, u kondidorskoj industriji, fabrikama tečne hrame. Među planovima je osnivanje poslovnice u Republici Srpskoj. Lokacija još nije izdefinisana, a u obzir bi mogla doći Banja Luka ili okolina Sarajeva. Planovi za ovu godinu podrazumijevaju i širenje tržišta, posebno ruskog.
Najinteresantnije robotske ćelije za zavarivanje
U mnoštvu projekata koje su radili, Mićić kao najinteresantnije izdvaja robotske ćelije za zavarivanje, koje zahtijevaju najkompleksnije inženjersko znanje. Firme koje koriste zavarivanje u svojoj proizvodnji imaju velike potrebe za robotikom, zato što tržište rada ne nudi dovoljan broj kvalitetnih zavarivača.
– Da bismo napravili jednu ćeliju za zavarivanje potrebno je prvo znanje zavarivanja koje je deficitaran kadar svuda, a mi ga instališemo u robota. Takođe, potrebno je znanje robotike, programiranja, mašinske konstrukcije. I kada sva znanja integrišemo dobijemo jednu robotsku ćeliju za zavarivanje. Smatramo da je to najkompleksniji posao, jer zahtijeva integraciju najviše znanja. Finansijski je interesantna industrija građevinskog materijala, jer su u pitnju projekti vrijedni i po nekoliko stotina hiljada evra – kaže Mićić.
Lideri u Jugoistočnoj Evropi
ICM “Electronics” smatra se liderom u Jugoistočnoj Evropi. Roboti iz ove fabrike nalaze se u ciglani “Udarnik” u Inđiji, u “Metalcu” u Gornjem Milanovcu u kompaniji “Stublina” iz Stojnika. Da su u samom vrhu u robotizaciji i izradi robotskih sistema, potvrđuje i činjenica da je ona jedan od nosilaca projekta za razvoj nove bežične tehnologije koja će se koristiti u automatizaciji pogona u budućnosti. Projekatom koji će trajati tri godine, radi se u saradnji s Akademijom nauka iz Austrije, koja je koordinator projekta, a pod pokroviteljstvom Evropske komisije. Učesnici su i Univerzitet Katanje iz Italije, Univerzitet za primijenjene nauke i Institut za automatiku i komunikacije iz Njemačke, te firme iz ove oblasti iz Austrije, Italije, Francuske, Njemačke i Švedske. Fokus
